Velika su očekivanja na plećima tima SAD na Mundijalu. Nesrazmerno velika. Ma praktično nedostižna. Jer kada vidite tekstove ESPN sa naslovom kao što je „Ovih 13 statistika dokazuju da će SAD osvojiti Svetsko prvenstvo 2026“, onda znate da je tamošnja javnost rešila da bivstvuje u nekoj drugačijoj realnosti, bez dotičnih tačaka sa evropskom, koja i dalje jedina sme da kaže šta je fudbal i kako se on igra. Ipak, odajmo mali aplauz za „jenkije“. Nije Paragvaj u prvom kolu poligon koji pokazuje „da će osvojiti Svetsko prvenstvo“, ali jeste najava veoma kvalitetne igre tima Maurisija Poketina, koji je slavio u Los Anđelesu sa 4:1 (3:0) protiv inače tvrdog i nezgodnih „la Gvaranjesa“ na otvaranju takmičenja u Grupi D.
Nije zbog pobede – ona se očekivala, već zbog načina igre. Ubedljiv, snažan, stamen – domaćinski. A pre svega toga – rutinski. Onako kako se veliki nacionalni timovi poput Francuske i Španije ponašaju prema svojim rivalima u grupi, tako se danas tim SAD predstavio pred svojim napadačima protiv Paragvaja.
Od prvog minuta, apsolutna kontrola i nemilosrdnost. Davali su golove „jenkiji“ lako, kao da im se rival sam nudi. A mi trenutno govorimo u Paragvaju, timu koji se pokazao u kvalifikacijama kao jedna od najstabilnijih, a pre svega, stamenijih ekipa Južne Amerike. U kvalifikacijama, tim Gustava Alfara je primio tek 10 pogodaka, a jedini bolji u tom aspektu, bio je Ekvador.
Međutim, danas je berlinski zid ispred gola Orlanda Hila pucao kao da je 89′. Samo sedam minuta je bilo dovoljno da SAD dođe do vođstva. Zasluge idu Vestonu Mekeniju, koji je uradio veći deo posla, a pogodak se piše Damijanu Bobadilji, nesrećnom vezisti gostiju i strelcu autogola.
Kao da je ovaj gol napravio rupu u buretu punom tečnosti, koja sada nije mogla da stane. Naprotiv. Samo se širila. Posle brojnih napada, i jednog poništenog gola, konačno je Florijan Balogun uspeo da dođe do svog 10. gola za „linije i zvezde“. Sa tek 24 godine, zasigurno da je već privukao pažnju skauta, te da bi mogao predstavljati jedno finu prodaju za Monako.
Nije tu stao 24-godišnji napadač, pošto se u četvrtom minutu nadoknade odlično snašao, uspeo da se oslobodi dva čuvara i pogodi same rašlje gola Hila, koji je već u prvom delu čak tri puta vadio loptu iz mreže. Malo je reći – totalni nokaut.
Povratak sa odmora je doneo blago buđenje Paragvaja. Očito da je tim SAD rešio da spusti tempo i ne umara se previše (što je dokazala i odluka Poketina da izvede Kristijana Pulišića iz igre u 46. minutu posle asistencije Balogunu i sjajne igre), ali za to, bio je i malo kažnjen. Samo jedna konfuzija u 73. minutu posle ispucavanja Hila, te smušenost i blagi pad koncentracije odbrane, doveli su do toga da Maurisio pronađe izglednu poziciju i savlada Friza – praktično iz prve opasne situacije.
Ipak, opomena je shvaćena ozbiljno, a meč bez većih problema priveden kraju. Čak je u doslovno poslednjem minutu igre – sedmom nadoknade, Đovani Rejna „trivelom“ uspeo poslednji put da matira Hila. Bila je ovo pokazna vežba za SAD, da se mogu nositi sa velikim očekivanjima, a dokaz bi morao pasti u poslednjem duelu grupe, na meču sa Turskom, kada bi ova dva tima trebalo da odluče ko će biti prvi u grupi. Naravno, uz dužno poštovanje Australijancima i Paragvajcima.
Sve utakmice Svetskog prvenstva možete pratiti na kanalima TV Arena Sport.
