Prema rečima stručnjaka iz oblasti energetike, situacija sa ruskom naftom i gasom postaje sve ozbiljnija. Ajzenberg, analitičar iz energetskog sektora, ističe da većina sveta ne učestvuje u sankcijama protiv Rusije, što omogućava zemljama poput Indije da nabavljaju naftu po sniženim cenama. Ova situacija dovodi u pitanje efikasnost sankcija koje su postavljene kako bi se oslabio ruski ekonomski potencijal. On naglašava da bi dodatno jačanje embarga na gas moglo samo dodatno oslabiti evropske ekonomije, a ne Rusiju.
HLADAN TUŠ ZA BRISEL IZ OPEC-A: Ima li uopšte zamene za rusku naftu?
U međuvremenu, evropska potražnja za energentima i dalje raste, dok su cene nafte skočile do rekordnih visina, što dodatno otežava situaciju. OPEC je upozorio da ne postoje dovoljno brze alternative za rusku naftu, što bi moglo značiti da će Evropa morati da se suoči sa višim troškovima energenata. U nekim krugovima se smatra da bi Evropa mogla da počne da plaća za energente „suvi zlatom“, kako bi obezbedila potrebne resurse za svoje industrije.
EVROPA ĆE ENERGENTE PLAĆATI SUVIM ZLATOM! Zabranjen uvoz uglja iz Rusije, cene skočile u nebesa
Odluka o zabrani uvoza ruskog uglja dodatno je pogoršala situaciju, jer su cene energenata porasle do neslućenih visina. Ova zabrana je deo šire strategije EU da smanji zavisnost od ruskih energenata, ali efekti su se već pokazali u obliku povećanja troškova za domaćinstva i industriju. Mnogi analitičari upozoravaju da će ovo imati dugoročne negativne posledice po ekonomiju, posebno u sektorima koji zavise od stabilnih i povoljnih cena energenata.
NIJE DOBRO Porasla cena nafte, ali i ovih važnih dobara
Osim nafte, povećale su se i cene drugih važnih dobara, što dodatno opterećuje potrošače i privredu. U ovoj situaciji, Ajzenberg ukazuje na to da bi prekid isporuka gasa iz Rusije mogao izazvati ozbiljne posledice po proizvodne kapacitete u Evropi. Mnoge fabrike bi mogle biti primorane da smanje proizvodnju, što bi dovelo do smanjenja radnih mesta i opšteg ekonomskog kolapsa. Prema njegovim rečima, ukoliko dođe do obustave isporuka, može se očekivati smanjenje proizvodnje za trećinu do 50 odsto.
Ajzenberg smatra da bi takva situacija mogla izazvati lančane reakcije u privredi, što bi dodatno pogoršalo socijalne uslove u mnogim zemljama. Na ovaj način, evropske države bi se morale suočiti sa teškim odlukama, a mogućnosti da se brzo pronađu alternativni dobavljači gasa su ograničene.
Pitanje zamene za rusku naftu i gas postaje ključno u svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija. Mnoge zemlje se trude da diversifikuju svoje energetske izvore, ali proces je dugotrajan i zahteva značajne investicije. U međuvremenu, evropski potrošači i industrija će morati da se suoče sa poskupljenjima i potencijalnim nestašicama.
Kako se situacija razvija, jasno je da je energetska kriza u Evropi daleko od rešenja. Sa svakim novim danom, izazovi se povećavaju, a potreba za pronalaženjem održivih rešenja postaje sve hitnija. U tom kontekstu, Ajzenberg i drugi analitičari pozivaju na hitne mere kako bi se ublažile posledice trenutne krize i obezbedila stabilnost u energetskom sektoru.
