Ministarka zaštite životne sredine, Sara Pavkov, izjavila je danas na Drugom godišnjem ministarskom sastanku o Zelenoj agendi za zapadni Balkan, da Srbija ulaže značajna sredstva u projekte zaštite životne sredine, ali da se potrebe stalno povećavaju. Naglasila je da je neophodno obezbediti stabilne izvore finansiranja kako bi se odgovorilo na sve veće izazove u ovoj oblasti.
Pavkov je istakla da investicione potrebe u Srbiji obuhvataju podršku u izradi dokumentacije za prioritetne projekte. Prema njenim rečima, posebno je identifikovana potreba za podrškom u oblasti upravljanja otpadom. To uključuje razvoj postojećih i uspostavljanje novih modernih regionalnih sistema za upravljanje otpadom. U tu svrhu, neophodna su prateća postrojenja i oprema, kao što su postrojenja za primarnu i sekundarnu separaciju otpada pogodnog za reciklažu, reciklažna dvorišta, kao i infrastruktura za prikupljanje otpada koja je u skladu sa principima cirkularne ekonomije.
Ministarka je podsetila da je Srbija usvojila Program upravljanja muljem za period 2023-2022. godine, kao i Akcioni plan za sprovođenje ovog programa za period od 2023. do 2027. godine. Ove mere su deo šireg okvira za unapređenje sistema upravljanja otpadom, koji je ključan za očuvanje životne sredine i poboljšanje kvaliteta života građana.
Govoreći o ulaganjima u kvalitet vazduha, Pavkov je naglasila da su investicione potrebe veoma visoke, posebno kada je reč o zameni kotlarnica koje koriste fosilna goriva, kao što su ugalj i lož ulje. „Od 2021. godine do danas uspeli smo da zamenimo gotovo 200 kotlarnica širom Srbije, ali naša ambicija je još veća. Nastavićemo da ulažemo u ovu meru, koja je važna za bolji kvalitet vazduha“, izjavila je ministarka.
U vezi sa klimatskim promenama, Pavkov je istakla da je Srbija lider u regionu po ostvarenim rezultatima. S obzirom na posledice koje donose velike suše i poplave, jedan od prioriteta u narednom periodu biće razvijanje metodologije i smernica za praćenje suša. Takođe, biće fokus na jačanju otpornosti svih sektora, kao i podršci rešenjima zasnovanim na prirodi, uključujući pilot projekte u šumarstvu, upravljanju močvarama, zaštiti od poplava i poljoprivredi.
Pavkov je naglasila i potrebu ulaganja u energetiku, kako bi se obezbedile održive i ekološki prihvatljive alternativne energije. „Ulaganja u energetski sektor su ključna, jer su oni sastavni deo borbe protiv klimatskih promena i za postizanje ciljeva održivog razvoja“, dodala je.
Ministarka je takođe istaknula da se projektni portfolio za sektor zaštite prirode ubrzano razvija. Ovaj portfolio je usmeren na dugoročne potrebe i uključuje pripremu projekata koji obuhvataju zaštićena i ekološki značajna područja, zaštitu biološke raznovrsnosti i mere zaštite predela na nacionalnom nivou.
S obzirom na sve navedeno, Pavkov je pozvala na saradnju i podršku međunarodne zajednice u ostvarivanju ovih ambicioznih planova. „Samo zajedničkim naporima možemo postići značajne promene i obezbediti bolju budućnost za sve nas“, zaključila je ministarka.
Ovaj sastanak je deo šireg procesa koji se fokusira na unapređenje životne sredine u regionu zapadnog Balkana i pruža priliku za razmenu iskustava i resursa među zemljama učesnicama. Ulaganja u zaštitu životne sredine predstavljaju ne samo odgovornost prema prirodi, već i investiciju u zdraviju i održiviju budućnost.
