Srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović je izjavila da su saradnja, odnosi i poverenje između nje i Milorada Dodika odlični, kao što su bili i u proteklih skoro 30 godina. Ova izjava dolazi u svetlu svežih spekulacija o njenim aktivnostima u Sjedinjenim Američkim Državama, gde se spominje mogućnost njenog lobiranja za pomilovanje Dodika.
Na društvenoj mreži X, Cvijanović je reagovala na tekst objavljen na portalu „BN televizije“ pod naslovom „Da li Željka Cvijanović u Americi lobira za pomilovanje stranačkog šefa Milorada Dodika?“. U svom komentaru, ona je kritikovala analitičare koji su izneli ovu tvrdnju, ističući da su „kakvi analitičari, takva i analitika“. Ovaj komentar ukazuje na to da se Cvijanović ne slaže sa stavovima koje su izneli kritičari, smatrajući ih neosnovanim.
Pored toga, Cvijanović je iznela svoje mišljenje o trenutnoj situaciji u Bosni i Hercegovini, sugerišući da je zemlja „u fazi truljenja“ zbog, kako je navela, „diktatorskih i nelegalnih intervencija“ Kristijana Šmita, visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH. Ona je naglasila da je Šmitov uticaj negativno uticao na političku situaciju i da su njegovi postupci doveli do nestabilnosti u zemlji.
Ove izjave dolaze u trenutku kada se politička scena u BiH suočava sa brojnim izazovima, uključujući unutrašnje razlike između različitih etničkih grupa i političkih stranaka. Cvijanović i Dodik, kao lideri srpske strane u BiH, često se suočavaju sa kritikama i optužbama za autoritarno ponašanje i ignorisanje demokratskih procesa.
S obzirom na to da je Dodik podložan međunarodnim sankcijama, spekulacije o lobiranju za njegovo pomilovanje u Americi mogle bi dodatno pogoršati već napetu situaciju. Cvijanović se očigledno trudi da održi podršku svom stranačkom šefu i izgradi sliku o stabilnim odnosima unutar srpske političke elite.
U međuvremenu, reakcije javnosti na njene izjave su podeljene. Dok neki podržavaju njene stavove i smatraju da se bori za prava srpskog naroda u BiH, drugi je kritikuju zbog, kako neki smatraju, neodgovornog ponašanja u trenutku kada je potrebno raditi na pomirenju i stabilnosti u zemlji.
Politika u Bosni i Hercegovini često je obeležena tenzijama i nesuglasicama, a lideri često koriste javne nastupe da bi osnažili svoje pozicije ili osudili protivnike. U tom kontekstu, Cvijanovićeve izjave mogu se posmatrati kao deo šireg političkog narativa koji ima za cilj očuvanje srpskog identiteta i interesa u kompleksnom političkom pejzažu BiH.
Na kraju, situacija se i dalje razvija, a pažnja javnosti će biti usmerena na dalji razvoj događaja, posebno u svetlu mogućih međunarodnih pritisaka i reakcija na unutrašnju politiku BiH. Cvijanović i Dodik će se suočiti s izazovima kako bi obezbedili svoje političke pozicije i navigirali kroz turbulentnu političku klimu koja vlada u zemlji.
