Jovan Milovanović je tragično izgubio život 1. februara 2024. godine, kada je ubijen na ulici u Borči, a prema izveštajima, zadobio je čak 14 ubodnih rana. Ove povrede su bile raznolike, pri čemu je pet od njih bilo životno opasno. Dve ključne povrede su bile u predelu srca i velikog krvnog suda vrata, što je dovelo do toga da je smrt bila neizbežna. Veštaci sudske medicine Vladimir Živković i Đorđe Alempijević su tokom suđenja Bošku Beaderu, okrivljenom za ovo ubistvo, izneli stručnu analizu stanja povreda i okolnosti koje su dovele do Jovanove smrti.
Prema rečima veštaka Živkovića, proces od zadobijanja teških povreda do Jovanove klonulosti i slabosti trajao je samo nekoliko desetina sekundi, a smrt je nastupila usled gubitka krvi u roku od nekoliko minuta. Osim ubodnih rana, Milovanović je imao i povrede na glavi, koje su mogle biti rezultat udaraca pesnicom, nogom ili drškom noža. Ove informacije su bile ključne u razumevanju ozbiljnosti situacije i brzine kojom su se povrede manifestovale.
Branioci Boška Beadera su se protivili nalazu veštaka, ističući da se njegovo mišljenje ne poklapa sa iskazima svedoka. Bore Joksimovića, Milovanovićevog prijatelja, koji je tvrdio da je Jovan tražio pomoć i da mu je pomogao da ustane, dodatno je komplikujući situaciju. Prema njegovim rečima, policija je zatekla preminulog u kolima Hitne pomoći, a vreme smrti se procenjivalo na više desetina minuta do sat vremena nakon povreda. Međutim, veštak Živković je zadržaо stav da bi sve to moglo da se dogodi u roku od nekoliko minuta, što je dodatno zakomplikovalo slučaj.
Na suđenju je ispitan i veštak Dušan Keckarević, koji se bavio DNK analizama. On je otkrio da su na patikama Beadera, pronađenim u njegovoj kući, otkriveni tragovi krvi Jovana Milovanovića. Ovi tragovi su bili kapljičastog oblika i imali su veličinu od jednog milimetra. Dodatno, na satu Milovanovića, koji je nađen slomljen, pronađen je DNK trag Beadera, što ukazuje na direktan kontakt između njih. Trag okrivljenog je identifikovan i na dršci noža, za koji se sumnja da je korišćen u izvršenju zločina.
Još jedan značajan dokaz je krvava mrlja na rukavu jakne maloletnog N. Ć., koji se takođe sudi za ovo ubistvo u odvojenom postupku. Ovaj detalj ukazuje na to da je zločin mogao biti izvršen u saradnji više osoba, što dodatno komplikuje situaciju i može uticati na tok suđenja.
Ova tragedija ne samo da je šokirala lokalnu zajednicu, već je i otvorila mnoga pitanja o bezbednosti na ulicama Beograda. U poslednje vreme, nasilje u gradovima, a posebno u predgrađima, postaje sve češća i alarmantnija pojava. Mnogi se pitaju kakvi su uzroci ovakvih incidenata i kako ih sprečiti u budućnosti. U tom svetlu, ovaj slučaj može poslužiti kao osnova za razgovor o potrebnim reformama u pravnom sistemu, kao i o važnosti prevencije nasilja među mladima.
Suđenje Bošku Beaderu i ostalim umesnicima u ovom zločinu će se nastaviti, a javnost sa nestrpljenjem očekuje dalju rasvetu ovog tragičnog događaja. Osim pravne strane, važno je i psihološko razumevanje uzroka nasilja, kako bi se stvorila bezbednija sredina za sve građane. Pojedinci i organizacije se pozivaju da se uključe u prevenciju nasilja i pružanje podrške onima koji su pogođeni ovakvim tragedijama.
