Zoran Đinđić i Mira Marković su tokom devedesetih godina imali intenzivnu komunikaciju koja je šokirala mnoge, posebno s obzirom na političku situaciju u to vreme. Branislav Ivković, nedavno preminuli funkcioner SPS-a i jedan od poslednjih branilaca Slobodana Miloševića, otkrio je da su se Đinđić i Marković sastajali više od 50 puta, najčešće u Vračaru, gde su vodili tajne razgovore. Ove informacije dolaze kao iznenađenje s obzirom na to da su Đinđić i Milošević bili politički protivnici.
Ivković je naveo da su se sastanci odvijali u stanu koji je Markovićeva koristila, dok je Đinđić dolazio do njenog stana preko krovova drugih zgrada kako bi izbegli da budu uočeni. Ovi sastanci su se najintenzivnije odvijali tokom 1994. godine, kada su tenzije između opozicije i Miloševićeve vlasti bile na vrhuncu.
U razgovoru je Ivković otkrio da je Mira Marković tražila Đinđićevu pomoć kako bi njen suprug bio pušten iz zatvora, obećavajući da će se povući iz političkog života. Đinđić je, međutim, bio skeptičan i smatrao je da je „sada kasno“ za takve pregovore. U vreme kada je Milošević bio u zatvoru, Markovićeva je tražila da Đinđić preda pismo njenog supruga, u kojem je izražena želja da se izbegne njegovo izručenje Haškom tribunalu.
Ivković je istakao da su tokom devedesetih godina postojale ponude za Đinđića da uđe u vladu, uključujući mesto potpredsednika ili čak premijera, ali je Đinđić imao ambicije za većinsku vlast, što Milošević nije mogao da prihvati. Da su se dogovorili, prema Ivkovićevim rečima, istorija bi mogla biti drugačija.
U međuvremenu, Ivković je govorio o ogromnim pritiscima koji su delovali na Srbiju, kao i o slaboj podršci Rusije i Kine u to vreme. On je verovao da je odluka o izručenju Miloševića u Hag bila nametnuta od strane Zapada, te da je Đinđić imao iskrenu nameru da ga spasi. Ivković je napomenuo da su pritisci bili toliko veliki da su Rusija i Kina u to vreme bile slabe i nesposobne da pomognu Srbiji.
Ivković je takođe otkrio da je Đinđić nekoliko puta pokušavao da ubedi Miloševića da se skloni i izbegne Haški tribunal. Preneo je Miloševiću Đinđićevu poruku da se povuče i da ne bude politički aktivan, ali bivši predsednik nije poslušao savet.
U drugim informacijama iz tog perioda, Mira Marković je otkrila da se susretala i s Vukom Draškovićem, vođom opozicije, kako bi pomogla njenom suprugu da izbegne pritvor. Njihovi sastanci su se odvijali u noćnim satima i bili su obeleženi šiframa kako bi izbegli neželjene poglede.
U zaključku, ovi razgovori između Đinđića, Marković i drugih političkih figura iz tog perioda otkrivaju složene i zamršene političke odnose u Srbiji tokom devedesetih godina. Mnoge tajne su ostale skrivene, a Ivkovićeva svedočenja pružaju uvid u to kako su se u to vreme oblikovali politički putevi i odluke koje su imale dalekosežne posledice za srpsku politiku.
