Podaci iz biblioteka ukazuju na to da se čitaoci i dalje većinom opredeljuju za klasike, kako domaće, tako i svetske književnosti. Profesor Aleksandar Jerkov sa Filološkog fakulteta naglašava da prosečan građanin Srbije provodi između šest i osam sati dnevno ispred ekrana, dok čitanju posvećuje samo osam minuta. Ova situacija ozbiljno ugrožava čitalačke navike i obrazovni razvoj pojedinca. Jerkov ukazuje na to da savremeni autori tek stiču svoju kandidaturu za mesto u kulturnoj istoriji.
Podaci Narodne biblioteke Srbije pokazuju da je skoro 1,5 miliona građana učlanjeno u biblioteke, što daje razlog za optimizam. Međutim, Jerkov upozorava da stvarna situacija nije tako jednostavna. „Podaci na papiru ne izgledaju alarmantno koliko to zapravo jeste. Promenila se društvena klima, navike i struktura korišćenja književnog materijala“, dodaje on.
Klasici i dalje dominiraju, a Jerkov savetuje čitaocima da se opredele za klasike svetske i srpske književnosti, jer su oni ti koji su u žiži interesovanja i čija kandidatura za književnu istoriju je aktuelna. Čitanje, prema njegovim rečima, nije samo zanimacija, već način da se pronađemo i povežemo sa drugima. Jerkov citira Gorana Petrovića, koji opisuje kako čitanje omogućava ljudima da se susretnu u svetu knjige, što predstavlja lepu sliku zajedništva.
Ipak, digitalni svet ozbiljno menja čitalačke navike. Jerkov objašnjava da prosečan građanin Srbije provodi mnogo vremena na društvenim mrežama poput TikToka i Instagrama, gde čita sadržaje koji često nisu kvalitetni. Intenzivna upotreba digitalnih uređaja utiče na pažnju, mnemotehničke sposobnosti i karakterne osobine mladih, kao što su strpljenje i usredsređenost.
Jerkov naglašava važnost ličnog pristupa i odabira knjiga. „Čitajte sa strašću, čitajte ponovo. Ako nešto ne volite, to je vaše pravo. U formulisanju svog otpora prema nečemu što je opšte prihvaćeno, više ćete doći do sebe nego ako jednostavno kažete ‘meni to ne interesuje’,“ savetuje on. Kada je reč o savremenim autorima, smatra da je još rano govoriti ko će postati klasik. „Tokom skoro 50 godina praćenja književnosti, videli smo da kandidature postoje, ali ko će opstati, vreme pokazuje,“ ističe Jerkov.
Među piscima 20. veka, Jerkov izdvaja Ivu Andrića i Miloša Crnjanskog kao dva najveća klasika, zajedno sa Rastkom Petrovićem, Mešom Selimovićem, Disom, Miodragom Pavlovićem i Vaskom Popom. Ovi autori su ostavili značajan trag u srpskoj književnosti.
Savremeni autori često se suočavaju sa pritiscima tržišta, što može uticati na kvalitet njihovog stvaralaštva. Jerkov naglašava da, ako ste nadareni stvaralac, ne treba da budete samo „proizvođač“. „Od vas se očekuje da se posvetite svojoj umetnosti, to je odlučujuća misija 21. veka,“ dodaje on.
Na kraju, Jerkov ističe važnost čitanja i obrazovanja kao temelja društva. Alarmantna je činjenica da je jedna trećina dece u Srbiji funkcionalno nepismena. „Ako nam je stalo do budućnosti, moramo organizovati sopstveni život i brinuti o deci. Dajte im knjige, pokažite sopstvenim primerom šta je važno,“ zaključuje Jerkov.
On smatra da srpska književnost nije beznačajna i da stojimo ravnopravno sa najvišim dostignućima svetskih nacija. „Čitajte svoje pisce, čitajte sa strašću i ne zaboravite – čitanje je put do samorazvoja i razumevanja drugih,“ poručuje profesor Jerkov.
