Šarliz Teron i Ben Aflek su tokom snimanja filma „Igra jelena“ (Reindeer Games) iz 2000. godine imali jednu veoma eksplicitnu scenu seksa koja je na kraju izbačena iz filma. Ova odluka je doneta kako bi se izbegla stroga oznaka za odrasle, koja bi značajno ograničila mogućnosti prikazivanja filma u bioskopima. Iako je kasnije objavljena produžena verzija, sporni kadrovi nikada nisu ugledali svetlost dana, kako navodi Far Out Magazine.
Teron je kasnije priznala da ovaj film smatra jednim od svojih većih promašaja u karijeri. I pored toga, nije zažalila zbog saradnje sa rediteljem Džonom Frankenhajmerom, koji je preminuo 2002. godine. Rad sa njim bio je glavni razlog zbog kojeg je prihvatila ulogu u ovom filmu. Film prati priču o Rudiju (Aflek), bivšem zatvoreniku koji preuzima identitet svog preminulog cimera kako bi se upoznao sa Ešli (Teron), devojkom sa kojom se njegov cimer dopisivao. Nakon zajedničke večere, njih dvoje se nalaze u kolibi, gde dolazi do scene seksa koja je u originalnoj verziji bila znatno eksplicitnija.
Aflek je u jednom intervjuu rekao da je scena seksa sa Šarliz Teron bila „previše vruća“. On je dodao da se seks često smatra skandaloznijim od nasilja u filmovima, iako veruje da bi trebalo da bude obrnuto. Glumac je istakao da je postojala mnogo duža, odvažnija i erotičnija verzija te scene, ali je naglasio da „nismo stvarno imali seks“, uz šalu da je nosio čarapu tokom snimanja.
Reditelj Džon Frankenhajmer takođe je potvrdio da je snimljeni materijal bio dovoljno eksplicitan da zabrine Motion Picture Association of America (MPAA). Zbog toga scena nije završila ni u „necenzurisanom“ izdanju filma, što danas deluje smešno s obzirom na to kakve sadržaje gledamo u savremenim serijama i filmovima.
Film „Igra jelena“ nije postigao značajan uspeh kod kritičara, a mnogi su ga smatrali razočaranjem. Osim Teron i Afleka, u filmu su se pojavili i drugi poznati glumci, ali nijedna od uloga nije ostavila trajan utisak na publiku. Kritičari su ukazivali na slabosti u scenariju i nedostatak dubine likova, što je doprinelo lošijem prijemu filma.
Teron je kasnije, u brojnim intervjuima, govorila o svojim iskustvima u industriji i kako su određeni izbori oblikovali njen put. Na kraju, ona se fokusirala na projekte koji su joj bili važniji i koji su odražavali njene vrednosti i umetničke ambicije.
U današnje vreme, kada se seks i nasilje u filmovima često prikazuju bez cenzure, zanimljivo je primetiti kako su se standardi menjali od 2000. godine. Mnogi filmovi i serije danas sadrže sadržaje koji bi nekada bili smatrani skandaloznim, dok su u isto vreme scene poput one iz „Igre jelena“ bile izbačene zbog straha od negativnog uticaja na publiku.
U svetlu svega navedenog, „Igra jelena“ ostaje zanimljiv primer kako se industrija zabave razvijala tokom godina, a iskustva glumaca poput Šarliz Teron i Bena Afleka pružaju uvid u izazove sa kojima se suočavaju umetnici u pokušaju da pronađu ravnotežu između umetnosti i komercijalnog uspeha. Na kraju, iako je film možda bio promašaj, iskustva koja su proizašla iz njega oblikovala su karijere i ličnosti koje su se u njemu pojavile.
