Bio jednom jedan BIP – i bio je mnogo više od pivare. Bio je simbol industrijskog Beograda, mesto gde su se ljudi okupljali, radili i stvarali uspomene. Pivara BIP (Beogradska Industrija Piva) nije bila samo fabrika, već i deo identiteta grada, mesto koje je oblikovalo zajednicu i kulturu. Iako danas ne postoji, sećanje na BIP i dalje živi kroz fotografije, arhive i priče radnika koji su tu radili.
U knjizi Nenada Lukića, kustosa Muzeja nauke i tehnike, prikazan je uspon i pad Beogradske industrije piva, koja je bila jedna od najvažnijih fabrika u bivšoj Jugoslaviji. Lukić analizira ne samo istoriju pivare, već i širi kontekst društva u kojem je BIP funkcionisao. Njegova priča osvetljava kako su fabrike u to vreme bile „gradovi u malom“, mesta gde su se odvijali ključni aspekti života, od ekonomije do socijalnih interakcija.
Beograd je tokom 20. veka prolazio kroz brojne promene, a pivara BIP je bila deo tih transformacija. U vreme kada su industrija i radnička prava bila u fokusu, BIP je pružao zaposlenje velikom broju ljudi. Radnici su se okupljali ne samo da bi radili, već i da bi delili svoje živote, stvarajući zajednicu koja je imala svoje običaje i tradicije.
Kroz istoriju, BIP je bio poznat po kvalitetnom pivu, koje je steklo reputaciju širom zemlje. Njegovi proizvodi su bili deo svakodnevnog života, a reklame koje su se puštale na radiju i televiziji ostavile su snažan utisak na generacije. Mnogi se i danas sećaju poznate reklame koja je afirmisala BIP kao brend koji je bio sinonim za uživanje i druženje.
U knjizi se takođe ističe kako su promene u političkoj i ekonomskoj strukturi zemlje uticale na BIP. Sa raspadom Jugoslavije i prelaskom na tržišnu ekonomiju, pivara se suočila s brojnim izazovima. Privatizacija, smanjenje proizvodnje i gubitak tržišta doveli su do njenog opadanja. Nažalost, BIP je zatvoren 2003. godine, a sećanje na njega počelo je da bledi.
Nenad Lukić kroz svoju knjigu ne samo da beleži istoriju BIP-a, već i postavlja pitanja o identitetu i kulturi radničke klase u Beogradu. Kako je pivara oblikovala svakodnevicu građana? Koje su vrednosti bile prisutne u toj zajednici? U vremenu kada se fokus često prebacuje na digitalizaciju i modernizaciju, Lukić nas podseća na to koliko su važne priče o radnicima i industriji koja ih je hranila.
Pored istorijskog značaja, knjiga takođe istražuje emotivnu vezu koju su radnici imali sa svojim mestom rada. Mnogi su provodili decenije u BIP-u, a neki su čak i nasledili porodične tradicije vezane za pivaru. Ove priče su dragocena svedočanstva o tome kako je industrija oblikovala ljudske sudbine i živote.
U razgovoru sa Nenadom Lukićem za Euronews Srbija, on naglašava važnost očuvanja sećanja na ovakve industrijske simbole. „BIP nije samo pivara; to je deo naše kolektivne svesti. Njegova priča nas podseća na to ko smo bili, ali i ko možemo postati“, kaže Lukić.
Iako BIP više ne funkcioniše, sećanje na njega ostaje snažno u srcima Beograđana. Njegova istorija je podsećanje na vreme kada su fabrike bile srce grada, mesta gde su se snovi ostvarivali, a životi gradili. Kroz priče i fotografije, BIP živi dalje, kao simbol zajedništva, tradicije i borbe radničke klase.
Na kraju, Lukićeva knjiga nije samo priča o jednoj fabrici, već i o društvenim i kulturnim promenama koje su oblikovale Beograd. Ona nas podstiče da razmislimo o vrednostima koje su bile prisutne u našoj prošlosti i kako one mogu oblikovati našu budućnost. BIP je možda nestao, ali njegov duh i dalje živi, pozivajući nas da se setimo važnosti zajedništva, rada i tradicije.
