Žeteoci iz Starog Gracka, nedaleko od Lipljana, ubijeni su 23. jula 1999. godine, u masakru koji nikada nije rasvetljen. Ova tragedija se dogodila u ataru sela Bujance, dvadesetak kilometara južno od Prištine, kada je 14 seljana, koji su se bavili poljoprivredom, izgubilo život tokom žetve. Napad se desio oko 21.00 čas, a među ubijenima su bili i najstariji i najmlađi članovi zajednice, što ukazuje na brutalnost ovog zločina.
Žrtve su identificirane kao: Milovan Jovanović (1969), Jovica Živić (1970), Radovan Živić (1967), Andrija Odalović (1967), Slobodan Janićijević (1965), Mile Janićijević (1957), Novica Janićijević (1981), Momčilo Janićijević (1946), Stanimir Dekić (1955), Božidar Dekić (1947), Saša Cvejić (1973), Ljubiša Cvejić (1939), Nikola Stojanović (1936) i Miodrag Tepšić (1951). Najmlađi među njima bio je Novica Janićijević, koji je imao samo 17 godina.
Prema izveštajima, trinaest ubijenih žetelaca pronađeno je pored kombajna, dok je četrnaesta žrtva bila na traktoru. Napad se dogodio dok su se seljani vraćali sa poljoprivrednih radova. Svi su ubijeni vatrenim oružjem, a neki od njih su bili unakaženi. Žrtve su pronađene grupisane u krug, što dodatno naglašava brutalnost napada.
Meštani Starog Gracka su prethodno tražili zaštitu od međunarodnih mirovnih snaga, ali su ostali bez odgovora. Iako je na Kosovu i Metohiji bilo prisutno oko 50.000 pripadnika međunarodnih vojnika i civilnih misija, počinioci ovog strašnog zločina nikada nisu pronađeni. Samo dva dana nakon masakra, četiri lica su privedena na ispitivanje, ali su ubrzo puštena. Navodno je bilo sedam Albanaca pod istragom, ali su i oni oslobođeni.
U oktobru 2007. godine, jedan od osumnjičenih, Mazljum Bitići iz sela Veliki Alaš, takođe je pušten nakon dva meseca. Međunarodni istražitelji su se suočili sa nedostatkom dokaza, što je dodatno otežalo rasvetljavanje ovog zločina.
Nakon tri godine, 2010. godine, nadležni tužioci su predali dokumentaciju o tragediji EULEKS-u, ali je slučaj zatvoren bez rezultata 2017. godine. Ova tragedija žetelaca iz Starog Gracka postala je simbol sveopšte tragedije Srba na Kosovu i Metohiji, koja se dogodila pred očima međunarodnih snaga.
Osim što nije pronašao počinioce, međunarodni pravosudni sistem je bio pod kritikama zbog nedostatka efikasnosti. Tokom godina, spomenici i obeležja stradalih seljana su često demolirani, što dodatno ukazuje na kontinuirani teror koji se sprovodi nad Srbima u ovom regionu.
Staro Gracko, sa oko 300 stanovnika, pretežno je naseljeno Srbima, koji su tokom godina prolazili kroz različite oblike pritiska i nasilja. Masakr nad žeteocima iz Starog Gracka ostaje jedan od mračnih trenutaka u istoriji ovog kraja, podsećajući na to koliko je važno nastaviti borbu za pravdu i istinu.
Povodom 26. godišnjice masakra, mnogi meštani i preživeli članovi porodica žrtava podsećaju na ovu tragediju, zahtevajući da se zločin ne zaboravi i da se počinioci konačno privedu pravdi. Ova situacija je dodatno otežana zbog političkih okolnosti i nedostatka volje međunarodnih organizacija da se bave ovim pitanjem. U svetlu ovih događaja, važno je ne samo obeležiti žrtve već i raditi na izgradnji trajnog mira i stabilnosti u regionu.
