Neuobičajeno toplo vreme krajem februara donelo je ranije buđenje zmija u Srbiji, a prva ovogodišnja intervencija zabeležena je 27. februara u selu Prekodolce, blizu Vladičinog Hana. U ovoj akciji uhvaćen je dugački stepski smuk, a akciju je predvodio poznati „lovac na zmije“ Vladica Stanković, koji je snimio proces hvatanja. Zmija se nalazila u bunaru, a Stanković je morao da siđe dublje kako bi je bezbedno izvadio.
Na početku snimka, Stanković je izjavio: „Da otvorimo sezonu. Evo ga, komada jedan. Najverovatnije da ima još“, ukazujući na mogućnost da se u blizini nalaze i druge zmije. Stepski smuk, koji nije otrovan, često izaziva strah kod meštana zbog svoje dužine i naglog pojavljivanja, naročito kada se sezona zmija počne ranije nego obično.
Stručnjaci upozoravaju da visoke temperature mogu ubrzati buđenje zmija iz zimskog mirovanja, te savetuje oprez prilikom boravka u prirodi. U slučaju susreta sa zmijom, građanima se savetuje da ne pokušavaju sami da je uklone, već da pozovu nadležne službe.
U Srbiji postoji oko deset vrsta zmija, od kojih su samo tri otrovne. Najpoznatija i najopasnija je poskok (Vipera ammodytes), koja se može lako prepoznati po karakterističnom „rogu“ na vrhu njuške. Ova zmija nastanjuje kamenita, suva i brdsko-planinska područja i smatra se najotrovnijom zmijom na Balkanu. Pored poskoka, u Srbiji živi i šarka (Vipera berus), koja ima cik-cak šaru duž leđa i češća je u hladnijim planinskim predelima. Treća otrovnica je planinski šargan (Vipera ursinii), koja je ređa i zaštićena vrsta, prisutna na visokim planinskim pašnjacima.
Kada su u pitanju neotrovne zmije, njih je znatno više. Među najpoznatijim neotrovnim vrstama je stepski smuk (Dolichophis caspius), koji je duga i brza zmija. Postoje i smuk šilac (Zamenis longissimus), često prisutan u šumovitim predelima, kao i ribarica ili vodena zmija (Natrix tessellata), koja živi u blizini reka i jezera. Belouška (Natrix natrix) je takođe česta u Srbiji i lako je prepoznatljiva po žućkastim polumesečastim oznakama iza glave.
Većina zmija u Srbiji izbegava kontakt sa ljudima i obično napada samo u samoodbrani. Iako su ujed otrovnica opasni i zahtevaju hitnu medicinsku pomoć, smrtnost je izuzetno retka uz pravovremenu medicinsku intervenciju. Ova situacija naglašava važnost svesti i edukacije građana o životinjama koje dele njihov životni prostor, kao i o pravilnom postupanju u slučaju susreta sa zmijama.
