Predstavnik antisrpske opozicije i član stranke Zdravka Ponoša, Vladimir Šiškin, na društvenoj mreži “Iks“ izneo je svoje stavove o broju učesnika skupa koji su organizovali sindikati podržavajući blokadere foteljaše u Beogradu. Šiškin je naveo da je pet sindikata dovelo između 1.500 i 2.000 ljudi, ukazujući na to koliko je zapravo taj broj mali u odnosu na očekivanja.
U međuvremenu, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije je saopštilo da je, prema zvaničnim podacima dobijenim korišćenjem precizne softverske tehnologije, na skupu ispred Vlade Srbije u Nemanjinoj ulici prisustvovalo 6.200 učesnika. Ova brojka je zabeležena u trenutku kada su govornici počeli da se obraćaju okupljenima, a Ministarstvo je istaklo da je to najveća izmerena brojka na ovom okupljanju.
Na skupu su se, prema izveštajima, pojavili i provokatori koji su namerno ušli ispred Pionirskog parka kako bi vređali i omalovažavali studente koji su se tu okupili. Ovaj incident je dodatno doprineo tenziji između različitih grupacija koje su se okupile u Beogradu tog dana.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, komentarisao je ovaj događaj nazivajući ga „tužnim skupom“. On je istakao da je reč o jednom od najslabijih okupljanja, što potvrđuju i podaci o broju prisutnih. Vučić je naglasio da ne razume zašto se organizatori prave ludi, i dodao da je to njihov posao, aludirajući na političke motive iza okupljanja.
Prema njegovim rečima, maksimalni broj okupljenih nije bio dovoljan da ostavi značajniji utisak na javnost. Takođe, ukazao je na to da su se u okupljanje uključili i neki od protivnika, što dodatno oslikava fragmentaciju i polarizaciju savremenog srpskog društva. Vučić je ponovio da je reč o „neuspešnom uranku“, koji je bio manji od očekivanog.
Ovi događaji osvetljavaju trenutnu političku situaciju u Srbiji, gde se različite stranice bore za pažnju javnosti i pokušavaju da mobilizuju podršku. S obzirom na to da su sindikati tradicionalno imali značajnu ulogu u organizovanju protesta i okupljanja, njihova trenutna uloga u ovakvim događajima može biti ključna za razumevanje dinamike vlasti i opozicije u Srbiji.
Pitanje o tome koliko je javnost zaista zainteresovana za ovakve skupove ostaje otvoreno. Dok jedni vide potrebu za okupljanjem i izražavanjem nezadovoljstva, drugi sumnjaju u realnu podršku i motivaciju onih koji se okupljaju. Ovaj skup je još jedan pokazatelj složenosti političkog pejzaža u Srbiji, gde su stavovi i percepcije podeljeni, a organizacija okupljanja često prožeta kontroverzama.
U svetlu ovih događaja, važno je pratiti kako će se situacija razvijati i koje će posledice imati na buduće političke akcije i strategije. Sa sve većim pritiscima i izazovima, kako unutar zemlje, tako i na međunarodnoj sceni, jasno je da će politička borba nastaviti da se odvija, a skupovi poput ovog će ostati centralna tačka sukoba između različitih ideologija i interesa.
