Članice alijanse OPEK+ planiraju drastično smanjenje proizvodnje nafte u cilju podsticanja rasta cena koje su u poslednje vreme opale. Iako informacija o namerama OPEK+ u kontekstu energetske neizvesnosti može izgledati neobično, potvrđena je od strane vodećih medija kao što su Fajnenšel tajms, Blumberg i Rojters. U sredu, predstavnici OPEK+ će se sastati uživo prvi put od marta 2020. godine, i na tom sastanku biće predložen plan o smanjenju proizvodnje za više od milion barela dnevno, što će značajno uticati na tržište i verovatno dovesti do povećanja cena.
Izgleda da OPEK+ namerava da iskoristi trenutne globalne tenzije kako bi ostvario profit, a odluke koje donosi nisu iznenađujuće, s obzirom na to da Rusija i Saudijska Arabija imaju značajan uticaj unutar ove organizacije. Rusija, koja se suočava sa smanjenjem prihoda od izvoza nafte zbog zapadnih sankcija, želi da podigne cene kako bi nadoknadila gubitke. Naime, kupci ruske nafte zahtevaju velike popuste, dok snažna rublja smanjuje vrednost deviznih transakcija.
Saudijska Arabija je, pre skupa u Beču, medijima predstavila obrazloženje da žele smanjiti proizvodnju ne iz pohlepe, već zbog straha da bi ruski izvoz mogao drastično da opadne zbog sankcija, ostavljajući im prostor za eventualno povećanje proizvodnje. Postavlja se pitanje da li će evropske sankcije, poput embarga na rusku naftu, dovesti do kontraefekta ili će Saudijska Arabija koristiti ovu situaciju kao izgovor za pritisak na zapadne ekonomije, što bi moglo izazvati oštru reakciju Sjedinjenih Država.
Trenutno, zapadne demokratije su veoma izložene odlukama OPEK+, a nakon najave o smanjenju proizvodnje, cene nafte su odmah porasle tokom trgovine u Aziji. Ukoliko OPEK+ sprovede planove za smanjenje proizvodnje nafte za milion barela dnevno, biće to najveće smanjenje od početka pandemije 2020. godine, kada je globalna ekonomija drastično usporila.
Ovaj dogovor o smanjenju proizvodnje posebno će pogoditi Evropu, koja već nema kontrolu nad svojom energetskom budućnošću. Iako se Sjedinjene Američke Države predstavljaju kao saveznik EU u snabdevanju energentima, njihove namere su drugačije jer teže da spreče bilo kakve preokrete na domaćem tržištu. Prema informacijama iz Blumberga, visoki zvaničnici Bajdenove administracije već su razgovarali sa predstavnicima velikih naftnih kompanija u SAD i traže od njih da dobrovoljno smanje izvoz.
Ako američka naftna industrija odluči da ostvari visoke profite prodajom u Evropi, Bela kuća bi mogla zahtevati povećanje zaliha ili čak potpuno zabraniti izvoz. Ideja sekretarke za energetiku Dženifer Granholm je da naftnim kompanijama naloži da održavaju minimalne rezerve unutar SAD. Granholm je već održala sastanak sa velikim igračima naftne industrije kao što su Ekkon Mobile, Marathon Petrol, Phillips 66 i Shell u kojem su učestvovali i visoki zvaničnici iz ekonomskih i energetskih sektora.
Cilj američke administracije je jasan: traže od energetskih kompanija da snize cene na američkim benzinskim pumpama. Ovaj pristup može dodatno produbiti energetsku neizvesnost u EU, s obzirom na to da SAD, iako su veliki potrošač, imaju značajan uticaj na globalno snabdevanje. Proizvodeći skoro 20% svih naftnih derivata, promena izvozne politike u SAD mogla bi značajno uticati na globalna tržišta.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da će odluke OPEK+ i američke strategije u vezi s energentima imati dalekosežne posledice ne samo za zemlje članice alijanse, već i za globalno tržište nafte i energetsku stabilnost Evrope.
