U Beogradu su nedavno isplivali snimci koji prikazuju političare sa izjavama koje su veštački generisane, što je otvorilo vrata raspravama o mogućoj manipulaciji sadržajem putem tehnologija veštačke inteligencije. Ova situacija je izazvala ozbiljne reakcije u javnosti, a opozicija je najavila pravne korake kako bi se istražile ove sumnjive prakse. Ipak, Regulatorno telo za elektronske medije, poznato kao REM, do sada nije preduzelo ništa konkretnije povodom ovog pitanja.
Nadalje, televizija Pink je emitovala niz diskreditirajućih spotova usmerenih protiv novinara iz poznatih medija poput N1, Nove i Danasa. Ova praksa je naišla na oštre kritike, ne samo iz redova novinarskih udruženja, već i širih građanskih krugova. Mnogi su ukazali na to da ovakvo ponašanje predstavlja ozbiljnu ugroženost slobode medija i nezavisnog novinarstva.
Osim toga, istraživanja su pokazala da više firmi bliskih vlasniku Pinka, Željku Mitroviću, ima značajne poreske dugove koji se mere u desetinama miliona dinara. Ovaj faktor dodatno komplikuje situaciju, jer postavlja pitanje moralne i zakonske odgovornosti onih koji utiču na javno mnjenje kroz medije.
U centru pažnje je i kontroverzni ugovor iz 1994. godine, koji je omogućio Pinka da emitovanje svojih programa vrši bez postupka javnog nadmetanja. Ovaj ugovor je predmet rasprava zbog sumnje da je dodeljivanje frekvencija bilo praćeno tajnim dogovorima i nedovoljnom transparentnošću. Mnogi smatraju da je ovakva praksa doprinela stvaranju medijskog monopola i jačanju uticaja medija na političke događaje.
Sve u svemu, trenutna situacija u Beogradu jasno prikazuje kako politika i mediji mogu biti isprepleteni na problematične načine. U vreme kada je uloga nezavisnog novinarstva od suštinske važnosti za demokratiju, ovakve akcije i prakse mogu imati dugoročne posledice po slobodu izražavanja i prava građana na informisanost. Pristupi zasnovani na manipulaciji i diskreditaciji pojedinaca iz medija mogu doprineti daljoj polarizaciji društva.
U svetlu ovih događaja, neophodno je da odgovorni organi brzo reaguju kako bi se stvorilo zaštitno okruženje za novinare i obezbedila transparentnost u radu medija. Aktivnosti poput istražnih postupaka protiv diskreditacije novinara, kao i revizija starih ugovora koji su omogućili monopol i netransparentnost, moraju biti prioritet. Samo tako može se osigurati da građani imaju pristup tačnim i objektivnim informacijama, bez straha od političkih pritisaka ili manipulacija.
Za kraj, važno je napomenuti da se građani sve više spremaju da se suprotstave ovakvim praksama. Demonstracije, peticije i online kampanje postaju sve prisutnije, a javnost zavreća pažnju na nepravde u medijima. Borba za pravdu i istinito informisanje predstavlja ključni korak ka jačanju demokratije i slobode medija u društvu.
