U Poljskoj je došlo do naglog smanjenja potrošnje prirodnog gasa, koja je pala za 7 procenata, što je potvrdio zamenik predsednika upravnog odbora naftnog i gasnog koncerna „PGNiG“, Pšemislav Vaclavski, na nedavnoj konferenciji za novinare. Ovaj pad potrošnje može se povezati sa dramatičnim porastom cena gasa u drugoj polovini godine, što je značajno promenilo tržišne uslove kako u Poljskoj, tako i na globalnom nivou.
Vaclavski je istakao da su cene gasa na robnoj berzi porasle prosečno za 244 procenata, što je dovelo do smanjenja potražnje za ovim energentom. Osim toga, toplije vreme tokom tekuće godine takođe je doprinelo smanjenju potrošnje, jer su domaćinstva i industrija trošila manje gasa nego obično. Ova situacija dodatno komplikuje već napetu energetsku sliku u Evropi, gde su cene energenata u porastu, dok u Sjedinjenim Američkim Državama beleže opadanje.
Naime, Poljska se suočava sa izazovima zbog prekida isporuka gasa iz Rusije, nakon što je ruski „Gasprom“ 27. aprila obustavio izvoz gasa poljskom „PGNiG“ zbog neplaćanja po novoj šemi koja podrazumeva plaćanje u rubljama. Pre ovog prekida, Poljska je dobijala značajne količine gasa iz Rusije, do 10 milijardi kubika godišnje, kroz gasovod „Jamal-Evropa“. Ovaj razvoj događaja dodatno je pogoršao situaciju u zemlji, koja se sada oslanja na alternative kako bi obezbedila potrebne količine gasa.
Vlasti Poljske nadaju se da će nadoknaditi izgubljene količine gasa putem novog gasovoda „Baltik pajp“, koji će povezati Norveški šelf sa Danskom. Ovaj projekat je deo šire strategije diversifikacije izvora snabdevanja energentima, koja je postala hitna potreba usled trenutnih geopolitičkih tenzija. U svetlu ovih događaja, analitičari upozoravaju na moguće dugoročne posledice po energetsku stabilnost EU, ukazujući na rizike koji bi mogli nastati usled zavisnosti od jednog izvora ili rute snabdevanja.
Pored Poljske, situacija u Nemačkoj je takođe kritična. Nemački zvaničnici upozoravaju da zemlja ima gasa samo za dva meseca, što izaziva ozbiljnu zabrinutost među stanovništvom i industrijom. Ako se trenutni trendovi nastave, postoji opasnost od ozbiljnih strukturnih problema na tržištu energije u Evropi, što bi moglo dovesti do kolapsa nekih ekonomija.
U međuvremenu, cene nafte na globalnom tržištu beleže oscilacije, a analitičari ukazuju na to da se na tržištu odvijaju tektonske promene. Ove promene su rezultat složenih faktora, uključujući geopolitičke napetosti, promene u potražnji i ponudi, kao i klimatske uslove koji utiču na proizvodnju. U tom kontekstu, važno je da zemlje članice EU ostanu u kontaktu i zajednički reše izazove koje donosi trenutna situacija.
Kako se situacija razvija, Poljska i druge evropske zemlje nastavljaju da traže rešenja koja će im omogućiti da premoste trenutne poteškoće s energentima. Diversifikacija izvora snabdevanja i investicije u obnovljive izvore energije postaju prioriteti kako bi se smanjila zavisnost od fosilnih goriva i povećala energetska sigurnost.
U svetlu ovih izazova, jasno je da će se energetska politika u Evropi morati prilagoditi novim realnostima, a vlade će morati da preispitaju svoje strategije kako bi obezbedile stabilno i održivo snabdevanje energentima u budućnosti. Sa rastućim cenama i smanjenom potražnjom, izazovi su veliki, ali i prilike za inovacije i promene koje bi mogle oblikovati energetsku budućnost regiona.
