Bivši predsednik ustavnog suda privremenih institucija u Prištini, Enver Hasani, izjavio je da konstituisanje skupštine Kosova nije moguće bez izbora predsednika i svih potpredsednika. Njegove reči dolaze u trenutku kada je predsednik skupštine Dimalj Baša zaključio konstitutivnu sednicu, iako potpredsednik iz srpske zajednice nije bio izabran.
Hasani je naglasio da je postupak koji je korišćen za izbor potpredsednika u suprotnosti sa ustavom i poslovnikom o radu skupštine. On je ukazao na to da su predsednik parlamenta i politička stranka Samoopredeljenje svesno ignorisali ustavni i pravni okvir. „Od promene dnevnog reda do žrebanja i nemogućnosti nominovanja srpskog kandidata od strane većine srpskih poslanika u Skupštini Kosova“, rekao je Hasani i dodao da ovaj potez dodatno komplikuje situaciju u regionu.
Dimalj Baša, predsednik skupštine privremenih institucija, zaključio je konstitutivnu sednicu uprkos nedostatku izabranog potpredsednika iz srpske zajednice, tvrdeći da to ne predstavlja prepreku za konstituisanje parlamenta. Međutim, ova izjava izazvala je brojne kritike i sumnje o legalnosti i legitimitetu tog postupka.
U tom kontekstu, poslanici skupštine nisu podržali kandidata Srpske liste, koja prema poslovniku ima pravo da predloži potpredsednika jer raspolaže sa devet od deset mandata zagarantovanih Srbima. Takođe, ni Nenad Rašić, predsednik stranke Za slobodu, pravdu i opstanak, koja ima samo jedan mandat, nije dobio dovoljan broj glasova, iako se sam predložio za potpredsednika.
Kandidati Srpske liste, koji su određeni žrebom tokom glasanja, nisu dobili nijedan glas. Sa druge strane, Rašića su podržali poslanici Samoopredeljenja i predstavnici nevećinskih nesrpskih zajednica. Ova situacija ukazuje na duboke tenzije unutar skupštine i izazove sa kojima se suočava politički sistem na Kosovu, posebno kada je reč o zastupanju interesa srpske zajednice.
Politička scena na Kosovu već je dugi niz godina obeležena tenzijama između različitih etničkih zajednica, a nedavni događaji dodatno su produbili te razlike. Mnogi analitičari smatraju da je važno da se pronađe održivo rešenje koje će omogućiti efikasno upravljanje i uključivanje svih zajednica u politički proces.
Hasani je istakao da će, ukoliko se ovakvi postupci nastave, doći do daljih komplikacija u radu institucija. On je pozvao na hitno rešavanje pitanja zastupljenosti srpske zajednice i poštovanje ustavnog okvira, kako bi se omogućila stabilnost i funkcionalnost skupštine.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje o budućnosti političkog dijaloga između Beograda i Prištine, kao i o mogućim posledicama koje bi ovakva situacija mogla imati na regionalnu stabilnost. Očekuje se da će međunarodna zajednica pratiti razvoj situacije i intervenisati ukoliko dođe do daljih eskalacija.
U zaključku, trenutna situacija u Prištini ukazuje na potrebu za dijalogom i konstruktivnim pristupom u rešavanju političkih pitanja koja se tiču svih etničkih zajednica. Bez svestranog i inkluzivnog dijaloga, teško je očekivati stabilnost i mir u regionu.
