Slađana Zarić, autorka i novinarka, nedavno je razgovarala za Euronews Srbija o svom filmu „Srbija u Velikom ratu“. U ovom delu razgovora, Zarić ističe kako na period Prvog svetskog rata gleda sa dubokim poštovanjem i ponosom, uprkos tragediji i velikim ljudskim gubicima koje je Srbija pretrpela tokom tog vremena. Ona naglašava složenost srpske istorije, istovremeno prepoznajući tragediju tog doba, ali i njegovu važnost za identitet Srbije.
Zarić objašnjava da Dan primirja i opšte sećanje na Veliki rat predstavlja trenutak kada se setimo žrtava, ali i ponosa na herojstvo srpskog naroda. „Iako je to bio dosta tragičan period za srpske narode, ja ga se nekako sećam sa nekim ponosom. Mislim da je to s jedne strane bilo tragično doba Srbije, a s druge strane mislim da je to zaista bilo zlatno doba Srbije“, dodaje ona. Ovaj kontrast između tragedije i ponosa ukazuje na složenost srpskog identiteta i načina na koji se istorija percipira.
Kroz istraživanje za svoje filmove, Zarić je posetila arhive u Italiji, Francuskoj i Velikoj Britaniji. Pri tome, često je bila iznenađena načinom na koji je Srbija predstavljena u međunarodnim istorijskim dokumentima. Ona ističe kako je bila ponosna kada je u Ministarstvu spoljnih poslova Velike Britanije videla mural na kojem je Srbija predstavljena kao devojčica među silama pobednicama Prvog svetskog rata. Ovaj simbolični prikaz ističe kako je Srbija bila percipirana u međunarodnom kontekstu, ali i koliko je važan kontekst u kojem se istorija tumači.
U razgovoru, Zarić naglašava da Srbija nije bila u centru interesa zapadnih arhiva i istoriografije kada se govori o Prvom svetskom ratu. To je zbog toga što su ključne bitke za te zemlje vođene na Zapadnom frontu, dok su frontovi kao što su Makedonski i Solunski bili marginalizovani. „Srbija nije u velikoj meri njihova interesna zona. Oni su imali drugi front koji je njima dominantan“, objašnjava Zarić.
Međutim, ona se podseća na to kako je Vidovdan nekada imao posebno mesto u Velikoj Britaniji, što ukazuje na to koliko su istorijski događaji podložni promenama tumačenja kroz vreme. U prošlosti, Vidovdan je bio obeležavan i slavljen u Britaniji, a plakate sa motivima vezanim za Kosovo i srpsku istoriju svedoče o tome. „To samo govori o tome koliko se razni istorijski događaji različito tumače u skladu sa aktuelnim političkim dešavanjima“, naglašava Zarić, ukazujući na važnost konteksta i trenutnih okolnosti u tumačenju istorije.
S obzirom na sve ovo, Zarićov rad na filmu „Srbija u Velikom ratu“ postaje značajan ne samo zbog održavanja sećanja na ovaj važan deo srpske istorije, već i zbog pokušaja da se kroz umetnost i dokumentaciju pruži drugačija perspektiva o ulozi Srbije u Velikom ratu. Ona poziva na razumevanje kompleksnosti istorije i na preispitivanje postojećih narativa koji se često zasnivaju na jednostavnim tumačenjima.
U zaključku, razgovor sa Slađanom Zarić otkriva duboke i složene veze između individualnog i kolektivnog sećanja, kao i načina na koji se istorija može interpretirati. Njena posvećenost istraživanju i razumevanju srpske prošlosti kroz prizmu Prvog svetskog rata predstavlja važan korak ka očuvanju identiteta i ponosa srpskog naroda. Film „Srbija u Velikom ratu“ ne samo da će doprineti razumevanju ovog perioda, već će takođe otvoriti vrata za nove diskusije o ulozi Srbije u svetskoj istoriji.
