Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra obeležavaju jednog od najvažnijih i najpoštovanijih svetaca u hrišćanstvu, Svetog Vasilija Ostroškog. Ovaj svetac je poznat po brojnim čudima i neobjašnjivim isceljenjima, što ga čini posebno dragim vernicima. Sveti Vasilije, čije je pravo ime Stojan Jovanović, rođen je u Popovom polju kod Trebinja, gde je sa samo 12 godina poslat u manastir Zavala, pod okrilje svog strica, igumana Serafima.
Nakon završetka manastirske škole, postao je paroh Popovog polja, a tokom svog života vršio je službu u mnogim gradovima, uključujući Mostar, Herceg Novi, Pljevlja i Moraču. Preminuo je 1671. godine, a njegove mošti se čuvaju u manastiru Ostrog, koji je jedan od najvažnijih pravoslavnih svetinja u Crnoj Gori.
Sveti Vasilije je poznat po čudotvornim delima, a vernici svedoče o brojnim isceljenjima koja su se dogodila zahvaljujući njegovom posredovanju. Ljudi često donose svoje priče o isceljenju u manastir Ostrog, gde ih monasi skupljaju i čuvaju kao deo hodočasničke tradicije. Ove priče su od velikog značaja, jer pokazuju koliko je svetac blizak ljudima i kako se njegova moć i dalje oseća kroz vekove.
Jedna od poznatih legendi o Svetom Vasiliju govori o novorođenčetu koje je ispalo iz kolevke sa vrha Gornjeg manastira. Iako se majka prestrašila i pomislila da je izgubila dete, beba je nađena živa i zdrava na zemlji, smešeći se. Ova priča simbolizuje zaštitu i blagoslov svetca, a slične legende su deo narodne tradicije koja se prenosi s kolena na koleno.
Pored legendi, postoje i moderni narativi o iskustvima posetilaca manastira, koji često biraju da prenoće na otvorenom zbog osećaja sigurnosti i bliskosti sa svetim mestom. Manastir nudi krevet i pokrivače, ali mnogi se odlučuju za spavanje napolju, uživajući u duhovnoj atmosferi.
Posetioci manastira Ostrog treba da poštuju određena pravila oblačenja i ponašanja. Žene se preporučuje da nose suknje koje pokrivaju kolena, dok muškarci ne smeju biti u šortsevima ili sandalama. Pregalački običaji, kao što je fotografisanje unutar manastira, nisu dozvoljeni, a posetioci se podstiču da donesu flašu ulja koja će biti osveštena tokom službe.
Na dan proslave Svetog Vasilija, vernici se mole i pale sveće, verujući da će njihove iskrene molitve biti uslišene. Tradicija nalaže da se izbegavaju sukobi i negativne misli, jer se veruje da takvo ponašanje može doneti nesreću tokom cele godine.
U nekim tradicijama, devojke bacaju svoju obuću kroz vrata, verujući da će to odrediti njihov put ka udaji, dok se u drugima smatra da je važno da se na dan Svetog Vasilija izbegavaju svađe kako bi se izbegle loše posledice. Takođe, veruje se da će godina biti rodna ako padne sneg ili bude oblačno na ovaj dan.
Sveti Vasilije Ostroški ostaje simbol nade i vere za mnoge ljude, a njegova priča i legende i dalje inspirišu generacije. Njegova moć i prisutnost osećaju se kroz molitve i rituale, koji okupljaju vernike u potrazi za duhovnim isceljenjem i blagoslovom. Proslava Svetog Vasilija je prilika da se okupe vernici, obnove svoju veru i dožive duhovno ispunjenje.
