Ginisova knjiga rekorda saopštila je da, uprkos trenutnoj krizi na tržištu umetnina, aukcije vrhunskih dela nastavljaju da obaraju istorijske iznose. Ipak, rekord svih vremena i dalje drži „Salvator Mundi“ Leonarda da Vinčija. Ovo delo je kuća „Kristis“ prodala saudijskoj kraljevskoj porodici 2017. godine za neverovatnih 450,3 miliona dolara.
Najnoviji vrhunac dostignut je ove nedelje u aukcijskoj kući „Sotbi“, gde je Klimtov „Portret Elizabete Lederer“ iz kolekcije Leonarda Laudera dostigao cenu od 236 miliona dolara. Ova prodaja predstavlja rekord za modernog umetnika, a vest je prenela agencija Ansa. Klimtovo delo nije samo značajno zbog visoke cene, već i zbog svoje umetničke vrednosti i istorijske važnosti.
Dan nakon Klimtove prodaje, Frida Kalo postavila je novi rekord za umetnice kada je njeno delo „El sueño“ prodato za 54,7 miliona dolara. Kalo je sada najskuplja umetnica, čime se dodatno ističe njen značaj u svetu umetnosti. Ova dostignuća ukazuju na to da umetnost 20. veka i dalje privlači snažno interesovanje među kolekcionarima i ljubiteljima umetnosti.
Pre Klimtove prodaje, „Plava Merilin“ Endija Vorhola postigla je cenu od 195 miliona dolara u aukcijskoj kući „Kristis“ 2022. godine. Ova prodaja nadmašila je prethodni rekord od 179,4 miliona dolara, koji je postavljen 2015. godine prodajom Pikasovog dela „Žene iz Alžira“. Ovi iznosi ukazuju na trend rasta cena umetničkih dela, posebno onih iz perioda modernizma.
U krugu umetnika čija dela prelaze vrednost od 100 miliona dolara nalaze se i imena kao što su Modiljani, Đakometi, Sezan, Magrit i Vinsent Van Gog. Takođe, Žan Mišel Baskijat postavio je rekord kada je njegova slika lobanje iz 1982. godine prodata za 138 miliona dolara 2017. godine. Ovi umetnici su postali sinonim za visoke cene u svetu umetnosti, dok se njihova dela smatraju investicijama koje zadržavaju ili povećavaju svoju vrednost.
Pored Klimta i Kale, važno je napomenuti da rekord za žensku skulpturu i dalje drži „Pauk“ Luiz Buržoa, prodat u aukcijskoj kući „Sotbis“ 2023. godine za gotovo 33 miliona dolara. Ova cifra dodatno ukazuje na rastući značaj žena umetnica na tržištu, koje je do nedavno bilo dominirano muškim stvaraocima.
Iako su moderni umetnici postavili nove rekorde, tržište umetnosti nije jednako naklonjeno klasičnim umetnicima. Izuzetak čini Botičelijev „Tondo“, koji je 2021. godine u „Sotbisu“ dostigao cenu od 92 miliona dolara, što je druga najviša cena za delo starog majstora nakon „Salvator Mundi“. Ova prodaja pokazuje da klasična umetnost još uvek ima svoje mesto na tržištu, ali je jasno da se pažnja kolekcionara sve više preusmerava prema modernim i savremenim umetnicima.
Najskuplja kolekcija umetničkih dela do danas je ona tehnološkog tajkuna Pola Alena, koja je prodata u „Kristis“ za neverovatnih 1,6 milijardi dolara. Ova prodaja postavlja nove standarde u svetu umetnosti i pokazuje koliko su kolekcije umetničkih dela postale ozbiljne investicije. Takođe, kolekcija Harija i Linde Maklou prodata je 2021. godine u „Sotbisu“ za 922 miliona dolara, što dodatno potvrđuje rastući trend ulaganja u umetnost.
U zaključku, tržište umetnosti se suočava sa izazovima, ali istovremeno beleži zapažene rekorde i visoke cene. Umetnici kao što su Klimt i Kalo pokazuju da interesovanje za umetnost ne slabi, već se razvija i prilagođava savremenim ukusima i trendovima. Sa rastućim vrednostima umetničkih dela, kolekcionari i investitori nastavljaju da traže nove prilike u ovoj dinamičnoj oblasti.
