U današnje vreme, muzika stvorena pomoću veštačke inteligencije (VI) postaje sve prisutnija, a novi podaci otkrivaju da slušatelji ne mogu da razlikuju pesme koje je komponovala VI od onih koje su napisali ljudski umetnici. Ova otkrića dolaze iz zajedničkog istraživanja onlajn striming servisa Dizer i agencije Ipsos, koje je objavljeno u Parizu.
Anketa je obuhvatila 9.000 ispitanika iz osam zemalja, uključujući Sjedinjene Američke Države, Veliku Britaniju, Francusku, Brazil i Kanadu. Iznenađujuće je da je čak 97% učesnika priznalo da ne može da prepozna razliku između pesama generisanih veštačkom inteligencijom i onih koje su napisali ljudi. Ovi rezultati postavljaju ozbiljna pitanja o budućnosti muzike i o tome kako će se muzička industrija prilagoditi ovim promenama.
Muzika koja se stvara uz pomoć VI koristi algoritme i mašinsko učenje kako bi generisala melodije, tekstove i aranžmane. Ovi alati su sposobni da u trenutku kreiraju pesme, što može značajno promeniti način na koji se muzika proizvodi i distribuira. Iako postoji potencijal za inovaciju i kreativnost, ovaj trend takođe nosi sa sobom izazove, posebno kada je reč o etici i ekonomiji.
Jedan od ključnih problema koji se javljaju jeste pitanje autorskih prava. Kada muziku proizvodi VI, teško je odrediti ko je autor dela i ko bi trebao biti nagrađen za svoj rad. U tradicionalnom modelu, umetnici i muzički producenti dobijaju deo prihoda od prodaje svojih pesama, ali sa pojavom VI, ovi prihodi su ugroženi. Umetnici se suočavaju s rizikom od smanjenja svojih prihoda, jer bi mogla nastati zasićenost tržišta muzikom koja je generisana automatski, bez ljudske kreativnosti.
Osim ekonomskih izazova, postoji i etička dimenzija. Da li je u redu da umetnost stvara mašina? Mnogi ljudi smatraju da je muzika izraz ljudskih emocija i iskustava, a kada taj proces preuzme tehnologija, gubi se deo ljudskosti. Ova debata postaje sve relevantnija, jer tehnologija nastavlja da napreduje i sve više utiče na našu svakodnevnicu.
U istraživanju je takođe otkriveno da su mladi ljudi skloniji prihvatanju muzike koju je generisala VI. Oni često ne vide razliku između „ljudske“ i „mašinske“ muzike, što može ukazivati na promenu u načinu na koji nova generacija doživljava umetnost i kreativnost. U svetu gde je tehnologija u stalnom razvoju, važno je razmisliti o tome kako će se kultura i kreativnost razvijati u budućnosti.
Postavlja se pitanje kako će muzička industrija odgovoriti na ove izazove. Moguće su različite strategije, uključujući prilagođavanje modela poslovanja, promenu načina na koji se umetnici nagrađuju ili čak kreiranje novih zakona koji će regulisati upotrebu veštačke inteligencije u muzici. Muzička industrija će morati da pronađe ravnotežu između inovacija i očuvanja ljudske kreativnosti, kako bi osigurala da umetnici i dalje dobijaju priznanje i nagradu za svoj rad.
Iako veštačka inteligencija može ponuditi nove mogućnosti za stvaranje muzike, važno je zadržati ljudski element u umetnosti. Muzika je mnogo više od niza nota; ona je izraz emocija, kultura i ljudskog iskustva. Kako se tehnologija nastavlja razvijati, važno je osigurati da umetnost ostane u srcu muzike, bez obzira na to ko ili šta je stvara. U tom smislu, izazovi koje donosi veštačka inteligencija mogu postati prilika za redefinisanje i unapređenje muzičke industrije, ali uz očuvanje kreativnosti i umetničkog izraza.
