Prema izvorima iz Brisela, Evropska unija planira da predloži smanjenje cenovnog limita za rusku naftu koja se isporučuje morskim putem. Ovaj predlog će biti predstavljen ministrima finansija zemalja G7 tokom predstojećeg sastanka u Kanadi. Očekuje se da novi limit bude postavljen na 50 dolara po barelu, što predstavlja smanjenje od trenutnog ograničenja od 60 dolara po barelu, koje je stupilo na snagu 5. decembra 2022. godine.
Ova mera je deo šireg paketa sankcija koje Zapad sprovodi protiv Rusije zbog njenog vojnog delovanja u Ukrajini. Od uvođenja ovog ograničenja, Evropska unija je obustavila uvoz ruske nafte koja se transportuje morem, a u saradnji sa zemljama G7 i Australijom, uvela je i ograničenje cene. Svi poslovi koji uključuju isporuku i osiguranje ruske nafte po ceni višoj od 60 dolara po barelu su zabranjeni, a slične mere su uvedene i za ruske naftne derivate u februaru 2023. godine.
Predlog o smanjenju cenovnog limita dolazi u trenutku kada se Rusija suočava sa izazovima u vezi sa izvozom svoje nafte. I pored sankcija, Rusija je uspela da zadrži značajan deo svojih izvoznih prihoda tako što je preusmerila svoje tržište naftom ka zemljama poput Indije i Kine. Ovi potezi su omogućili Moskvi da delimično ublaži ekonomski pritisak koji su sankcije izazvale.
Predsednik Rusije, Vladimir Putin, reagovao je na prethodne mere Zapada donošenjem ukaza koji zabranjuje izvoz nafte i naftnih derivata ukoliko ugovori sadrže klauzule o maksimalnoj ceni. Ovaj potez pokazuje kako Rusija nastoji da zaštiti svoje ekonomske interese i suprotstavi se pritiscima koje sankcije donose.
Smanjenje cenovnog limita može dodatno otežati situaciju za Rusiju, jer se očekuje da će ovo povećati pritisak na njene izvozničke kapacitete. Međutim, analitičari ukazuju na to da će, i pored ovih novih mera, Rusija verovatno pronaći načine da nastavi sa svojim izvozom, posebno u svetlu jačanja odnosa sa zemljama koje ne podržavaju zapadne sankcije.
Sastanak ministara finansija G7 u Kanadi biće ključna prilika za razmatranje ovog predloga, kao i za diskusiju o daljim koracima u vezi sa sankcijama protiv Rusije. Očekuje se da će članice G7 razmatrati i druge mere kako bi dodatno oslabile ekonomsku moć Moskve i smanjile njene mogućnosti za finansiranje vojnog delovanja.
U svetlu ovih dešavanja, važno je napomenuti da se globalna tržišta nafte suočavaju sa promenama, a smanjenje cenovnog limita može uticati na stabilnost cena naftnih derivata. Povećana volatilnost cena nafte može imati dalekosežne posledice ne samo za Rusiju, već i za zemlje uvoznice, koje se oslanjaju na stabilne cene energenata za svoje ekonomije.
Krajnji ishod ovih predloga i sankcija zavisiće od reakcije Rusije i sposobnosti Zapada da održava jedinstvo među svojim članicama u vezi sa ovim pitanjem. Čini se da će geopolitička napetost između Rusije i Zapada nastaviti da oblikuje globalne ekonomske odnose, a sankcije će ostati ključni alat u strategijama koje Zapad sprovodi kako bi se suprotstavio ruskoj agresiji.
Kako se situacija razvija, pažnja će biti usmerena na to kako će Rusija odgovoriti na nove izazove i kako će međunarodni partneri reagovati na dalja ograničenja koja bi mogla biti uvedena. Na kraju, pitanje energetske sigurnosti postaje sve važnije, a odluke koje se donose na međunarodnoj sceni biće od presudnog značaja za budućnost globalne ekonomije.
