Energetska tranzicija u Srbiji zahteva simultano jačanje postojećih kapaciteta, intenzivna ulaganja u nove izvore energije i poboljšanje upravljanja sistemom, uz stabilan regulatorni okvir i dugoročno planiranje. Ovaj zaključak proizašao je sa konferencije „EnergyUP: Snaga tranzicije“, koja je održana u Privrednoj komori Srbije u Beogradu, a organizovala ju je kompanija „Medijska mreža“. Skup je okupio predstavnike institucija, energetskih kompanija i stručne javnosti, s ciljem da se raspravi o budućnosti energetskog sektora Srbije u svetlu globalnih promena, rastuće potrošnje i klimatskih ciljeva.
Konferenciju je otvorio Saša Milovanović, generalni direktor „Medijske mreže“, koji je naglasio važnost dijaloga između države, privrede i struke za obezbeđenje sigurnosti snabdevanja i održivog razvoja energetike. Centralni deo događaja činila su dva panela. Prvi panel, pod nazivom „Sigurnost snabdevanja u vreme energetske tranzicije i rastuće tražnje“, moderirao je prof. dr Nikola Rajaković, predsednik Saveza energetičara. On je istakao da se pojam sigurnosti u energetici ne može posmatrati izolovano, ukazujući na potrebu sistemskog razmišljanja i integrisanog pristupa.
Rajaković je upozorio na sve veće izazove u energetskom sektoru, naglašavajući da globalni poremećaji na tržištu nafte i gasa direktno utiču na elektroenergetski sektor. Radoš Popadić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra rudarstva i energetike, ukazao je na važnost regulatornog okvira kao prvog stuba sigurnosti sistema. On je istakao da je potrebno implementirati strateške dokumente, kao što su novi integrisani nacionalni energetski klimatski plan i izmene zakona o energetici, kako bi se obezbedila stabilnost i sigurnost snabdevanja.
Popadić je govorio i o značaju ulaganja u sistem, napominjući da se očekuje oko 24,5 milijardi evra investicija do 2035. godine. Takođe je naglasio da je ljudski faktor ključan za suočavanje sa izazovima digitalizacije, veštačke inteligencije i novih tehnologija. Radovan Stanić, pomoćnik generalnog direktora za operativne poslove u Elektroprivredi Srbije, istakao je da je očuvanje sigurnosti snabdevanja kroz diversifikaciju izvora ključno, naglašavajući da je prošle godine pušteno u rad nekoliko novih objekata.
Na drugom panelu, koji je moderirao Aleksandar Simić, fokus je bio na razvoju i investicijama u energetici, posebno na obnovljive izvore energije i nuklearnu energiju. Rade Mrdak iz Ministarstva rudarstva i energetike ukazao je na to da razvoj mreže predstavlja jedan od najvećih izazova za integraciju obnovljivih izvora. On je naglasio da kapacitet mreže mora biti značajno povećan kako bi se podržala velika količina zelene energije.
Dalibor Arbutina iz Javnog preduzeća „Nuklearni objekti Srbije“ istakao je promene u percepciji nuklearne energije. On je rekao da su veliki proizvođači naučili iz prošlih grešaka i da je Srbija sada bolje pripremljena za razvoj nuklearnih kapaciteta. S obzirom na trenutnu situaciju, naglašeno je da su potrebna ulaganja i u obnovljive izvore energije, kao i u obnovu starih objekata.
Tokom diskusija, učesnici su se složili da je energetska tranzicija skup i dugotrajan proces, ali da odlaganje može imati još veće posledice. Istaknuta je potreba za pronalaženjem balansa između različitih izvora energije, uz očuvanje stabilnosti sistema i ispunjavanje klimatskih ciljeva. Konferencija „EnergyUP: Snaga tranzicije“ još jednom je naglasila da Srbija ulazi u fazu intenzivnih promena u energetskom sektoru, u kojoj će uspeh zavisiti od koordinacije svih aktera.
Saša Milovanović je zaključio da je energetska sigurnost i stabilnost elektroenergetskog sistema od strateškog značaja, ne samo za ekonomiju nego i za svakodnevni život građana. Mediji imaju posebnu ulogu u ovom procesu, ne samo da izveštavaju, već i da pokreću važne teme i povezuju stručnjake i institucije. Cilj konferencije bio je otvoriti dijalog o sigurnosti snabdevanja, razvoju obnovljivih izvora, potencijalu nuklearne energije i investicionim modelima za stabilan razvoj energetskog sektora Srbije.
