Student iz Srbije nedavno je na Redditu podelio svoju zabrinutost zbog mogućnosti da mu otac ukine alimentaciju ukoliko se sledeće godine prebaci sa budžetskog na samofinansirajuće studiranje. Prema rečima njegovog oca, plaćanje školarine znači da student više ne studira redovno, što bi značilo da više nema zakonsku obavezu da mu pomaže finansijski. Ova izjava izazvala je brojne reakcije i komentare korisnika interneta.
Mnogi su se složili da status samofinansirajućeg studenta ne utiče na pravo na alimentaciju, ukoliko se student redovno školuje i ispunjava obaveze na fakultetu. Prema tumačenju pravne i stručne javnosti, ključno je da student upisuje godine i ostvaruje dovoljan broj ESPB bodova, bez obzira na izvor finansiranja. „Ne, po zakonu imaš pravo na alimentaciju dok god se redovno školuješ, bilo da si na budžetu, samofinansiranju ili privatnom fakultetu“, jedan je od komentara koji je dobio podršku mnogih.
Prema Porodičnom zakonu Republike Srbije, roditelj je dužan da izdržava svoje dete do 26. godine, pod uslovom da se ono redovno školuje. Ovaj zakon precizira da „redovno“ školovanje ne zavisi od toga da li student plaća školarinu iz sopstvenih sredstava ili iz budžeta. Prekid isplate alimentacije moguć je samo u slučaju da se student ispiše ili ne upiše sledeću godinu.
Mnogi komentatori su izrazili ogorčenost i kritikovali oca, smatrajući da koristi pravne nejasnoće kako bi izbegao svoje obaveze. „Ovo je klasičan primer emocionalnog ucenjivanja i škrte roditeljske taktike“, napisala je jedna korisnica. Druga je dodala da otac ne bi trebao da gleda na alimentaciju kao na kaznu koju jedva čeka da odleži. Takođe, pojedini komentari su ukazali na širu sliku i izazvali diskusiju o tome da li roditelji u Srbiji vide alimentaciju kao obavezu ili teret.
Pitanje koje se postavlja je da li otac zapravo ne razume razliku između redovnog i vanrednog statusa, ili se koristi pravnim nejasnoćama kako bi izbegao odgovornost. U svakom slučaju, zakon je jasan: dok god se student školuje u redovnom režimu, ima pravo na alimentaciju, bez obzira na način finansiranja.
U trenutku kada su troškovi studiranja u porastu i kada je mladima sve teže da se osamostale, ovakvi slučajevi postavljaju važno pitanje o tome kako roditelji percipiraju svoje obaveze prema deci. Da li vide alimentaciju kao obavezu koja dolazi sa roditeljskom ljubavlju ili kao teret koji žele što pre da skinu sa sebe? Ova situacija izaziva ne samo pravna, već i duboko emocionalna razmatranja koja sežu daleko u srž porodičnih odnosa.
