Donedavno su šoping ture do Gnjilana bile rezervisane za pojedince, ali je sada ovaj trend osvojio šire mase, naročito među stanovnicima južne Srbije, posebno iz Pčinjskog okruga, poput Vranja, Bujanovca i Preševa. Činjenica da su šoping ture postale deo ponude turističkih agencija iz Leskovca i Niša, sa cenama od oko dvadesetak evra, dodatno je povećala interesovanje za ovu aktivnost.
Gnjilane, kao najveći grad Kosovsko-pomoravskog okruga, privlači posetioce zbog raznovrsne ponude robe, što uključuje proizvode iz Turske, kao i povoljnije cene hemikalija i nekih lekova. Na administrativnom prelazu Bela zemlja, turisti se susreću sa prodavnicama „Sve za evro“, gde se mogu nabaviti osnovne potrepštine po vrlo niskim cenama. Jedna od posetiteljki ističe da za jedan evro može da kupi litar šampona, što dodatno potvrđuje privlačnost ovih radnji.
U samom Gnjilanu postoje i tržni centri koji su slični onima širom Evrope, ali kupci često radije biraju manje prodavnice koje nude specifične proizvode kao što su posuđe, posteljina, peškiri i jastuci. Cene u ovim radnjama su, kako kažu posetioci, „smešne“, sa iznosima od nekoliko evra za kućne potrepštine. Apoteke takođe beleže povećanu prodaju medikamenata koji su teško dostupni na tržištu centralne Srbije.
Na putu od Bujanovca do Vranja, postoje i uređeni rančevi gde putnici mogu svratiti na kafu ili ručak, što dodatno obogaćuje turističku ponudu. Ipak, zanimljivo je da turističke agencije iz Niša i Leskovca u svojim ponudama ističu tržne centre fokusirajući se na šoping, dok ne pominju značajne kulturne objekte kao što je Hram Svetog Nikole, koji se nalazi u nekadašnjoj Ulici Stojadina Trajića. Ova svetinja, koja je podignuta 1861. godine na temeljima starije crkve, i danas okuplja preostale Srbe u Kosovskom Pomoravlju, ali su posetioci ovih svetinja malobrojni.
Administrativni prelaz Gnjilana ne zahteva komplikovane procedure. Posetiocima su potrebne lične karte, dok se za maloletnu decu zahteva overavanje izvoda iz matične knjige rođenih. Kontrole na prelazu su, prema rečima onih koji često putuju u Gnjilane, poput lutrije; ponekad se provere računi, dok za jeftiniju robu obično ni ne dobijate račune. Neki posetioci su imali negativna iskustva, uključujući oduzimanje robe.
Gnjilane je nekada bilo naseljeno pretežno Srbima, ali se sada mladi prodavci u tržnim centrima sve više obraćaju posetiocima iz Srbije na engleskom jeziku. Ova situacija odražava promene u demografskoj strukturi grada, kao i uticaj šoping turizma na lokalnu ekonomiju. Jedan od mladih prodavaca komentariše da ne govori srpski, ali da bi voleo da poseti Srbiju kako bi video kako je.
Za mlađe generacije Srba, koje dolaze u Gnjilane zbog šopinga, istorija ovog grada se čini kao nepoznanica, dok su im niske cene i šareni izlozi primamljiviji. Gnjilane je za njih postalo nova „atraktivna destinacija“, ne zbog svojih kulturnih ili istorijskih znamenitosti, već zbog povoljne ponude i šoping tura koje nude „najjeftiniji izlazak iz svakodnevice“.
U svetlu ovog novog trenda, lokalna ekonomija Gnjilana doživljava promene, a šoping turizam se razvija kao značajan deo ponude. Dok se Gnjilane suočava sa izazovima, činjenica da su šoping ture postale popularne među stanovnicima južne Srbije ukazuje na nova kretanja i prilike u regionu.
