„Sorella di Clausura“ je film srpske rediteljke Ivane Mladenović, koji će biti prikazan u okviru takmičarskog programa na Festivalu autorskog filma 25. i 26. novembra. Ova koprodukcija Srbije, Rumunije, Italije i Španije do sada je osvojila brojne nagrade na svetskim festivalima, a od proleća će se prikazivati i u Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi. Sinopsis filma opisuje Stelu, obrazovanu ženu koja se bori da zadrži posao i zaljubljuje se u poznatog balkanskog muzičara. Njena opsesija njime je toliko jaka da odlučuje da ga upozna, a u tome joj pomaže Vera, muzičarka i glumica, koja je takođe jedna od muzičevih navodnih ljubavnica. Njihove sudbine se isprepliću kada Stela dolazi u Bukurešt, gde Vera vodi firmu koja prodaje seksualne proizvode.
Ivana Mladenović je na konferenciji za štampu istakla da je film „posvećen na neki način Dušanu Makavejevu“, naglašavajući da se bavi temama seksualnosti, ali na način koji ukazuje na nemogućnost oslobađanja. Njen ko-scenarista, Momir Milošević, dodao je da film istražuje tužnu stvarnost koju svi dele, bez obzira na to s koje strane Dunava dolaze.
Na Festivalu autorskog filma prikazan je i igrani film „Fantasy“, koji je deo programa „Hrabri Balkan“. Slovenačka rediteljka Katarina Bogdanović Kukla naglasila je da je film fokusiran na pitanje „kako je biti žena danas“. Priča prati tri prijateljice iz Slovenije koje se bore protiv konzervativnih normi, a njihov život se menja kada upoznaju transrodnu ženu po imenu Fentazi. Film se bavi fluidnim identitetom, kako rodnim, tako i seksualnim, pružajući uvid u dinamiku savremenog društva.
Direktor fotografije Lazar Bogdanović istakao je da je cilj bio vizualno „hiperstilizovati priču“, dok su istovremeno zadržali realne i sirove momente.
Osim toga, na FAF-u je prikazan i dokumentarni film „Oho film“. Režiser Damjan Kozole objasnio je da film govori o jugoslovenskoj avangardnoj umetničkoj grupi OHO, koja je delovala od 1965. do 1971. godine, i koja je imala značajan uticaj na umetničku scenu u regionu. OHO je poznat kao jedan od najvažnijih primera posleratne avangardne umetnosti u srednjoj i istočnoj Evropi, a jedini su izlagali u njujorškom Muzeju moderne umetnosti.
Kozole je naglasio da je OHO bio prelomna tačka za slovenačku umetnost, unoseći igru i otvorenost u rigidno shvatanje umetnosti. Njihov rad je otvorio vrata novim idejama, a umetnost se postavila bez ograničenja. U filmu se pojavljuju značajni umetnici kao što su Marko Pogačnik, Iztok Geister, Naško Križnar i mnogi drugi, koji su, prema Kozoleovim rečima, „uhvatili duh vremena“ i postavljali pitanja o ekologiji, performansu i drugim važnim temama.
Kozole je takođe napomenuo da su umetnici iz OHO grupe bili autentični i nisu se bavili eksplicitnom politikom, već su svojim radom izazivali promišljanje i diskusiju. Njihov umetnički izraz bio je toliko specifičan da vlast nije znala kako da im pristupi, što dodatno govori o slobodi i inovativnosti koju su doneli u slovenačku umetnost.
Ukratko, festival autorskog filma donosi bogatstvo tema i umetničkih izraza, od Mladenovićeve introspektivne analize seksualnosti do istraživanja rodnih identiteta u „Fantasy“ i avangardnog nasleđa OHO grupe. Svaki od ovih filmova pruža uvid u različite aspekte ljudskog postojanja, pozivajući gledaoce na razmišljanje o sopstvenim životima i društvenim normama.
