Milojko Spajić, premijer Crne Gore, suočava se sa oštrim kritikama nakon što je njegov kabinet odlučio da pošalje predstavnika na obeležavanje hrvatske vojne akcije „Oluja“ u Kninu, što je izazvalo brojne osude, posebno među srpskim političarima i javnošću. Ova akcija, koja se dogodila 1995. godine, je za Srbe simbol stradanja i progonstva, dok je za Hrvate predstavljena kao pobeda u ratnom sukobu.
Spajić nije prvi crnogorski lider koji se suočava s optužbama za izdaju srpskog naroda, ali su njegovi postupci izazvali posebno snažne reakcije. Njegov šef spoljnih poslova, Ervin Ibrahimović, potvrdio je da će otpravnik poslova crnogorske ambasade u Zagrebu prisustvovati obeležavanju „Oluje“, što je dodatno pojačalo tenzije. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, izrazio je ogorčenje zbog ovog poteza, naglašavajući da je „Oluja“ zločin protiv srpskog naroda i da bi predstavnici Crne Gore trebali da budu svesni istorije i bolnih sećanja svojih građana.
Milan Knežević, predsednik Demokratske narodne partije Crne Gore, govorio je o izdajničkom činu crnogorske vlade, ističući da je ova odluka još jedan udarac u leđa srpskom narodu. On je podsetio na ranije odluke crnogorske vlade koje su negativno uticale na srpske interese, uključujući i priznanje nezavisnosti Kosova. Knežević je naglasio da su crnogorske vlasti više puta glasale protiv srpskog naroda na međunarodnim forumima, što je izazvalo ogorčenje među Srbima.
Vladislav Dajković, predsednik Slobodne Crne Gore, takođe je osudio prisustvo crnogorskog diplomate na obeležavanju „Oluje“, nazivajući to sramotnim političkim činom. On je ukazao na to da se hiljade porodica danas prisećaju svojih stradalih članova i izgubljenih domova, dok crnogorski predstavnici prisustvuju događaju koji proslavlja zločin iz prošlosti.
Spajić je, pre nego što je postao premijer, bio podložan kritikama zbog svoje prošlosti koju su neki smatrali nejasnom. Pre sedam godina, dobio je pasoš Srbije i kasnije se, kada je odlučio da se kandiduje za premijera, odriče srpskog državljanstva kako bi stekao crnogorsko. Ovaj korak je dodatno pojačao sumnje u njegovu posvećenost interesima srpskog naroda.
Osim toga, Spajić je organizovao paket ustavnih promena koji ne uključuje uvođenje srpskog jezika kao službenog, što je izazvalo oštre reakcije srpskih stranaka i koalicionih partnera. Mnogi smatraju da je to izneveravanje izborne volje građana koji su podržali srpske stranke.
U međuvremenu, crnogorski predsednik Jakov Milatović, koji je takođe osudio odluku o prisustvu obeležavanju „Oluje“, istakao je da takvi događaji ne doprinose međusobnom poštovanju i saradnji između Crne Gore i Hrvatske, i da bi trebalo izbegavati prisustvo manifestacijama koje izazivaju bolna sećanja među građanima.
Andrija Mandić, lider jedne od srpskih stranaka u Crnoj Gori, takođe se distancirao od odluke o slanju diplomate u Knin, ističući da je „Oluja“ simbol stradanja i progona za srpski narod. Njegov stav je dodatno pojačao ogorčenje među Srbima u regionu.
Na obeležavanju „Oluje“ u Kninu, hrvatski premijer Andrej Plenković nazvao je ovu vojnu akciju „briljantnom pobedom“, što je izazvalo dodatne tenzije. Tokom događaja, prisutni su uzvikivali ustaške pokliče, što je dodatno podgrejalo rasprave o prošlosti i odnosima između Srba i Hrvata.
U svetlu ovih događaja, Crna Gora se našla na prekretnici, suočavajući se s izazovima u vezi s nacionalnim identitetom i odnosima sa svojim susedima. Srpska zajednica u Crnoj Gori postavlja pitanja o budućnosti i pravima koja im pripadaju, dok su politički vođe podeljeni u svojim stavovima i pristupima.
