ZAGREB – Spoljnotrgovinski deficit Hrvatske u prvih pet meseci ove godine iznosio je osam milijardi evra, dok je pokrivenost uvoza izvozom bila 56,1 odsto. Ove podatke je danas objavio Državni zavod za statistiku (DZS), a oni ukazuju na nastavak trenda koji se može primetiti u spoljnotrgovinskoj razmeni zemlje.
Ukupna vrednost izvoza robe dostigla je 10,2 milijarde evra, što predstavlja povećanje od 5,3 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Ovaj rast izvoza može se smatrati pozitivnim signalom za hrvatsku ekonomiju, koja se suočava s izazovima globalnog tržišta i ekonomskim previranjima.
S druge strane, Hrvatska je zabeležila i blago povećanje uvoza za 0,5 odsto, na 18,2 milijarde evra. Ova situacija ukazuje na to da domaće tržište i dalje zavisi od uvoza, što može predstavljati izazov za održivu ekonomsku politiku. U kontekstu sve većih cena energenata i drugih sirovina, ovakvo stanje može stvoriti dodatne pritiske na spoljnotrgovinski bilans.
Podaci DZS-a pokazuju da je u posmatranom periodu iz Hrvatske u druge zemlje Evropske unije izvezena roba u vrednosti od 6,8 milijardi evra, što je povećanje od 5,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj rast izvoza u EU može se pripisati jačanju ekonomskih odnosa unutar zajednice kao i povećanju potražnje za hrvatskim proizvodima.
Izvoz prema zemljama van EU takođe je pokazao pozitivan trend, povećavši se za 4,1 odsto, na 3,4 milijarde evra. Ovaj rast može biti rezultat diversifikacije tržišta i nastojanja Hrvatske da unapredi svoje izvozne kapacitete prema novim tržištima.
Hrvatska se suočava sa izazovima u vezi sa strukturom svog izvoza, gde su neki sektori, kao što su poljoprivreda i prehrambena industrija, još uvek nedovoljno iskorišćeni. Povećanje konkurentnosti ovih sektora moglo bi značajno doprineti smanjenju spoljnotrgovinskog deficita.
Osim toga, ekonomski analitičari ističu da bi Hrvatska trebalo da se fokusira na povećanje investicija u inovacije i tehnološki razvoj kako bi unapredila svoju proizvodnju. Ove mere bi mogle doprineti smanjenju zavisnosti od stranih proizvoda i poboljšanju bilansa plaćanja.
U kontekstu globalnih ekonomskih kretanja, važno je da Hrvatska razvija strategije koje će joj omogućiti da se prilagodi promenama na tržištu. To podrazumeva jačanje domaće proizvodnje, unapređenje infrastrukture i podršku malim i srednjim preduzećima koja su ključna za ekonomsku stabilnost.
U svetlu ovih podataka, jasno je da Hrvatska mora učiniti dodatne korake kako bi smanjila svoj spoljnotrgovinski deficit i povećala konkurentnost svojih proizvoda. U tom smislu, važna je i saradnja sa poslovnim sektorom i državnim institucijama kako bi se stvorili povoljniji uslovi za razvoj domaće privrede.
Na kraju, uprkos izazovima s kojima se suočava, rast izvoza u prvih pet meseci godine može se smatrati pozitivnim znakom. Ukoliko se nastavi trend rasta i poboljšanja strukture izvoza, Hrvatska bi mogla ostvariti bolje rezultate u spoljnoj trgovini, što bi doprinelo stabilnosti njene ekonomije. Ove informacije ukazuju na potrebu za strateškim pristupom i aktivnim merama koje će omogućiti održiviji razvoj i smanjenje spoljnotrgovinskog deficita.
