U Srbiji se sve češće dešava da poslodavci prilikom zasnivanja radnog odnosa traže od budućih zaposlenih da potpišu „blanko otkaz“. Ovaj postupak, kako ističe advokat Lazar Borozan u razgovoru za Euronews Srbija, predstavlja ozbiljno kršenje zakona. Zaposleni, koji pristanu na ovakve uslove, često ostaju bez prava na naknadu za nezaposlenost nakon gubitka posla.
Borozan objašnjava da se potpisani blanko sporazum o prestanku radnog odnosa vraća poslodavcu, koji zatim može jednostavno upisati datum kada želi da prekine radni odnos. „U takvim situacijama je dovoljno da poslodavac upiše datum koji mu odgovara kako bi se radni odnos sa zaposlenim sporazumno prekinuo“, naglašava advokat.
Advokat Borozan ukazuje na tri ključne negativne posledice za zaposlene koji potpišu ovakav sporazum. Prva od njih je da je sporazumni prestanak radnog odnosa znatno teže osporiti nego otkaz. „Moguće je osporiti sporazumni prestanak iz razloga koji se odnose na svaki drugi ugovor, kao što su mane volje, pretnje, bitna zabluda ili prevara. Međutim, to je veoma teško dokazati i retko se ko odlučuje na ovakav korak u praksi“, napominje Borozan.
Druga posledica je što kod sporazumnog prestanka radnog odnosa ne postoji otkazni rok, što znači da radni odnos prestaje onog dana koji je naveden u sporazumu. Ovo može biti problematično za zaposlene jer nemaju vremena da se pripreme za gubitak posla.
Treća negativna posledica, koju Borozan ističe, je to što zaposleni koji potpišu blanko otkaz ne ostvaruju pravo na naknadu za slučaj nezaposlenosti kod Nacionalne službe za zapošljavanje. „Zaposleni nema pravo na naknadu za slučaj nezaposlenosti, što može imati ozbiljne posledice po njihov finansijski položaj“, zaključuje advokat.
Prema informacijama sa sajta Nacionalne službe za zapošljavanje, pravo na novčanu naknadu imaju nezaposleni koji su bili obavezno osigurani za slučaj nezaposlenosti najmanje 12 meseci, neprekidno ili sa prekidima u poslednjih 18 meseci. Neprekidno osiguranje može uključivati i kraći prekid osiguranja.
Nezaposleni imaju pravo na novčanu naknadu u slučaju prestanka radnog odnosa, uključujući situacije kada poslodavac daje otkaz, ukoliko je to urađeno u skladu sa zakonom. To uključuje situacije kada prestaje potreba za obavljanjem određenog posla usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, ili kada zaposleni ne ostvaruje potrebne rezultate rada.
S obzirom na sve navedeno, advokat Borozan savetuje radnicima da budu oprezni prilikom potpisivanja sporazuma o prestanku radnog odnosa. „Važno je da zaposleni ne potpisuju sporazumni prestanak osim u situacijama kada su to isključivo sami odlučili“, dodaje on.
Ova tema postaje sve važnija u kontekstu zaštite prava radnika u Srbiji. Mnogi zaposleni nisu svesni opasnosti koje potpisivanje blanko otkaza može doneti, te je neophodno podići svest o pravima radnika i obezbediti njihovu zaštitu na tržištu rada. U svetlu ovih informacija, važno je da se radnici informišu i budu sigurni u svoja prava pre nego što pristanu na bilo kakve uslove koje postavljaju poslodavci.
U zaključku, situacija oko potpisivanja blanko otkaza i dalje ostaje ozbiljna tema, koja zahteva pažnju i delovanje nadležnih institucija kako bi se zaštitila prava radnika i obezbedila pravednija radna okolina. Samo kroz informisanost i svest o svojim pravima, radnici mogu da se zaštite od potencijalnih zloupotreba i gubitka prava na naknadu za nezaposlenost.
