Suspendovani službenik crnogorske policije Petar Lazović, koji se suočava sa optužnicom Specijalnog državnog tužilaštva, negira navode o zloupotrebi službenog položaja i saradnji sa „kavačkim klanom“. Optužbe uključuju članstvo u kriminalnoj grupi odbeglog Radoja Zvicer, kao i šverc droge i cigareta. Lazović je tokom suđenja u Višem sudu u Podgorici izneo tvrdnje da je njegove informacije pomogle u sprečavanju likvidacije Slobodana Kašćelana, za kojeg se smatra da je jedan od vođa „kavačkog klana“.
Prema Lazovićevim rečima, planirana egzekucija Kašćelana je uključivala plastični eksploziv velike razorne moći, a on je navodno obavestio tadašnjeg načelnika Odseka za borbu protiv organizovanog kriminala, Milorada Žižića, o potencijalnim mestima gde je ubistvo trebalo da se izvrši. Lazović je naveo da su na planiranoj lokaciji bili smešteni eksploziv i drugi materijali potrebni za izvršenje krivičnog dela.
Tokom suđenja, Lazović je govorio i o dolasku dvojice plaćenika iz Kolumbije, o čemu je takođe obavestio Žižića. Informacije su se potvrdile kada su uhapšeni u Crnoj Gori. Lazović je rekao da je Kolumbijce vozio Goran Brajović, ali nije znao da li je on bio upoznat sa njihovim namerama.
Pored toga, Lazović je naveo da je obavestio Žižića o planiranim ubistvima srpskih državljana Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, kao i da je na osnovu njegovih informacija razbijen ogranak „kavačkog klana“ u Nikšiću. On je istakao da su na osnovu njegovih podataka procesuirane osobe koje su pripremale likvidaciju Marka Ljubiše Kana.
Takođe, Lazović je izneo informacije o potencijalnim izvršiocima ubistava Jovana Klisića i ranjavanja Velizara Gardaševića, čime je dodatno potvrdio svoju ulogu u borbi protiv organizovanog kriminala.
Na ročištu za kontrolu optužnice, koja se odnosi na otmicu Gorana Brajovića 1. avgusta 2020. godine, Lazović je ponovo negirao krivicu. Izneo je stav da je u Crnoj Gori postalo uobičajeno da se za sve zločine optužuje njega, bez obzira na okolnosti. Ove optužbe dodatno komplikuju njegovu situaciju i postavljaju pitanja o radu policije i pravosudnog sistema u zemlji.
Lazović je takođe istakao kako je njegova uloga kao policijskog službenika bila da obezbedi informacije koje bi mogle pomoći u sprečavanju kriminalnih dela, naglašavajući da su njegov rad i doprinos borbi protiv organizovanog kriminala često bili pogrešno shvaćeni ili zloupotrebljeni.
S obzirom na težinu optužbi, slučaj Petra Lazovića privlači veliku pažnju javnosti, a njegovo izlaganje na sudu pruža uvid u složenost borbe protiv organizovanog kriminala u Crnoj Gori.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su informacije koje Lazović iznosi predmet ozbiljnih provere i istraživanja od strane nadležnih organa. Njegova tvrdnja da su neke od informacija dovele do hapšenja i razbijanja kriminalnih grupa može potkrepiti njegovu odbranu, ali istovremeno postavlja pitanje o integritetu i funkcionalnosti policijskih struktura.
Ovaj slučaj takođe ukazuje na izazove sa kojima se suočava pravosudni sistem u Crnoj Gori, posebno kada je reč o organizovanom kriminalu i korupciji unutar samog sistema. Postavlja se pitanje kako će se razvijati situacija u budućnosti i kakve će posledice imati na borbu protiv kriminala u zemlji.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da je borba protiv organizovanog kriminala zahtevan i složen proces koji zahteva saradnju različitih institucija i jasno definisane procedure kako bi se osigurala pravda i zaštita građana.
