U svetu tehnologije, stručnjaci upozoravaju na potencijalnu krizu koju bi mogla izazvati pojava kvantnih računara. Ova pretnja, poznata kao „Q-Day“, označava trenutak kada će kvantni računari biti sposobni da razbiju svu digitalnu enkripciju koja se trenutno koristi na Zemlji. To uključuje zaštitu finansijskih transakcija, ličnih podataka i vojne komunikacije, čime bi se otvorila vrata za masovno otkrivanje poverljivih informacija.
Postavlja se pitanje kada bi ovaj trenutak mogao da nastupi. U nedavnom istraživanju, list Daily Mail je razgovarao sa šest stručnjaka iz oblasti sajber-bezbednosti i kvantnog računanja, koji su izneli svoja predviđanja. Najpesimističnija procena ukazuje da bi Q-Day mogao nastupiti već za dve godine, dok drugi stručnjaci smatraju da će proći decenije pre nego što kvantni računari postanu realna pretnja. Iako se razlike u predviđanjima razlikuju, svi se slažu u jednom – svet se mora odmah pripremiti.
Kvantni računari se razlikuju od klasičnih po tome što koriste kubite, koji mogu biti u više stanja istovremeno, za razliku od klasičnih bitova koji mogu biti ili 0 ili 1. Ova sposobnost omogućava kvantnim računarima da rešavaju složene probleme brže nego što to klasični računari mogu zamisliti. Na primer, neki problemi koji bi klasičnim računarima oduzeli milijarde godina, mogli bi se rešiti za samo nekoliko sekundi uz pomoć kvantnih računara. Međutim, ova procesorska moć takođe bi se mogla koristiti za razbijanje enkripcije koja štiti naše privatne podatke.
Dr. Kloi Martindejl, viša predavačica kriptografije na Univerzitetu u Bristolu, smatra da bi Q-Day mogao nastupiti između 2028. i 2046. godine. Ona upozorava na strategiju „sakupi sada, dešifruj kasnije“, gde kriminalne grupe i države prikupljaju šifrovane podatke u nadi da će ih u budućnosti moći razbiti koristeći kvantne računare. Ova situacija predstavlja ozbiljan rizik za poverljivost podataka, uključujući medicinske kartone koji bi trebalo da ostanu zaštićeni još decenijama.
Džejson Soroko, viši saradnik u kompaniji Sectigo, naglašava da je zabluda verovati da se Q-Day nikada neće dogoditi. On predviđa da bi 2030. godina mogla biti realna procena za nastup ove krize. Ipak, ukazuje da možda nikada nećemo saznati tačan trenutak kada Q-Day nastupi, jer bi država koja prva razvije kvantni računar mogla da čuva ovu informaciju kao strogu tajnu.
Britanski Nacionalni centar za sajber-bezbednost postavio je rok do 2035. godine za prelazak na novu enkripciju. S druge strane, američki Nacionalni institut za standarde i tehnologiju (NIST) preporučuje da se taj proces završi još ranije, do 2030. godine.
Neki naučnici smatraju da je pretnja od Q-Daya preuveličana. Na primer, profesor Artur Ekert sa Univerziteta u Oksfordu smatra da su kvantni računari sposobni da razbiju javnu kriptografiju još decenijama daleko, ali priznaje da niko ne može dati apsolutnu garanciju. Profesor Robert Jang sa Univerziteta u Lankasteru dodaje da se u ovoj oblasti često šali da je „praktično kvantno računarstvo udaljeno pet godina – već 25 godina“.
Dr. Damijano Abram, predavač sajber-bezbednosti na Univerzitetu u Edinburgu, smatra da je moguće da Q-Day nikada ne nastupi. On naglašava da današnji kvantni računari mogu upravljati samo malim brojem kubita, a kako se sistem širi, raste i rizik od grešaka i gubitka tačnosti.
Iako nije izvesno kada ili da li će Q-Day ikada stići, stručnjaci upozoravaju na ozbiljne posledice koje bi mogle nastati, te naglašavaju da pripreme moraju početi odmah. „Moramo već danas da počnemo sa primenom post-kvantne kriptografije, čak i ako nije jasno kada će kvantno računarstvo dostići puni potencijal“, zaključuje dr. Abram.
