U emisiji „Direktno sa Minjom Miletić“, sagovornici Nebojša Arsić, Zlatan Elek i Veljko Odalović, upozorili su na tešku situaciju u kojoj se Srbi na Kosovu i Metohiji nalaze, smatrajući da je ovo najteži period od pogroma 2004. godine. Umesto otvorenog nasilja, pritisci se danas sprovode kroz administrativne mere koje mogu imati dalekosežne posledice na obrazovni sistem, institucije i svakodnevni život srpske zajednice.
Rektor Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Nebojša Arsić, istakao je da najavljene administrativne mere mogu izazvati katastrofalne posledice za visoko obrazovanje. Upozorio je da bi veliki broj nastavnika iz centralne Srbije mogao da izgubi pravo na boravak i rad na Kosovu, što bi onemogućilo pristup nastavi za mnoge studente koji dolaze iz Srbije i severa Crne Gore.
Na univerzitetu trenutno studira oko 7.000 studenata, dok ukupan broj upisanih iznosi nešto manje od 11.000. U slučaju primene novih zakona, oko 500 nastavnika bi moglo izgubiti pravo boravka, a oko 2.000 studenata bi ostalo bez mogućnosti pohađanja nastave. Arsić je naglasio da bi ove mere imale teške posledice ne samo na obrazovni sistem, već i na lokalnu ekonomiju, jer mnogi u gradu zavise od univerziteta.
Pored obrazovanja, Arsić je istakao i problem registracije službenih vozila, navodeći da je univerzitet bio primoran da preregistruje više od 20 vozila na tablice centralne Srbije, a zatim se suočavao s neformalnim pritiscima da ih preregistruje na kosovske tablice. Takođe, rekao je da administrativne odluke imaju duboke društvene i demografske posledice, i upozorio na moguće dugoročne posledice ako se ne reaguje na vreme.
Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije, ocenio je da se danas suočavamo sa „trećim pogromom“ nad Srbima na Kosovu, koji ima institucionalnu prirodu i potencijalno dugoročne posledice. Osudio je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova kao presedan u međunarodnom pravu i istakao da je međunarodna zajednica odgovorna za trenutnu situaciju.
Odalović je podsetio na događaje iz 1999. i 2004. godine, kada su pogromi bili praćeni fizičkim nasiljem. On je naglasio da je suština Briselskog sporazuma iz 2013. godine bila formiranje Zajednice srpskih opština kao mehanizma zaštite prava Srba. Da je ZSO formirana, danas ne bi bilo krize u vezi sa obrazovanjem i zdravstvom, jer bi se ta pitanja rešavala kroz institucionalni dijalog.
Zlatan Elek, predsednik Srpske liste, izjavio je da nova vlada u Prištini ne donosi optimizam kod Srba, već dodatnu zabrinutost. Tokom prethodnog mandata, odluke su bile usmerene protiv interesa srpskog naroda bez konsultacija sa zajednicom. Elek je naglasio da su Srbi trenutno više zabrinuti zbog administrativnih odluka nego zbog pojedinačnih incidenata, jer te odluke direktno utiču na svakodnevni život.
Posebno zabrinjava zakon o strancima koji bi trebao da stupi na snagu 15. marta, a koji bi mogao ozbiljno da ugrozi zdravstveni i obrazovni sistem na Kosovu. Elek je upozorio da bi primena zakona mogla da dovede do zabrane rada i boravka lekara i profesora iz centralne Srbije, što bi dodatno otežalo funkcionisanje zdravstvenih ustanova i obrazovnog sistema.
Elek je najavio da će se Srpska lista obratiti međunarodnoj zajednici s zahtevom da se zakon povuče ili odloži, naglašavajući da Srbi ne traže privilegije, već garantovana prava na rad, obrazovanje i zdravstvo. U tom kontekstu, naglasio je da je njihov cilj traženje kompromisa koji bi omogućio nesmetano funkcionisanje sistema.
Svi sagovornici su se složili da je neophodno jedinstvo srpske zajednice i podrška države Srbije kako bi se suočili s izazovima koji predstoje.
