Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović prisustvovala je danas neformalnom sastanku Ministarskog saveta Energetske zajednice (EnZ) u Atini, gde je razgovarano o ubrzanoj integraciji sa tržištem Evropske unije (EU) u elektroenergetskom sektoru, kao i o ubrzanju dekarbonizacije putem primene Mehanizma za prekogranično usklađivanje ugljenika (CBAM).
Na sastanku, Đedović Handanović je istakla posvećenost Srbije sprovođenju reformi i usklađivanju sa pravnim tekovinama EU. „Srbija je pre 20 godina bila jedan od osnivača Energetske zajednice. Danas smo među najaktivnijima u sprovođenju reformi u energetskom sektoru, i u poslednje dve godine smo označeni kao lideri u energetskim reformama“, izjavila je ministarka. Ona je dodala da je Srbija ispunila uslove za spajanje sa tržištem EU, što je prepoznato i od strane Evropske komisije, uprkos izazovnim geopolitičkim okolnostima.
Ministarka je naglasila da će u narednim nedeljama biti usvojena poslednja uredba od strane Vlade, čime će Srbija ispuniti obaveze iz Reformske agende kao deo Plana rasta za Zapadni Balkan, i kompletirati regulatorne procese neophodne za integraciju sa tržištem EU. „Naredni koraci su u nadležnosti evropskih institucija i zavise od njihovih procedura i vremenskih rokova, koje očekujemo da budu efikasne“, rekla je Đedović Handanović.
Ona je takođe ukazala na izazove koji se javljaju u vezi sa primenom Mehanizma za prekogranično usklađivanje ugljenika. „Naše nadležne institucije su detaljno analizirale ponuđene opcije u studiji koju je izradila Evropska komisija. Smatramo da porez na emisije ugljenika treba da se uvodi postepeno, fazno i pravedno, uz podršku fondova iz EU“, izjavila je ministarka.
Đedović Handanović je dodala da bi prihodi od oporezivanja emisija trebali biti usmereni na dekarbonizaciju, razvoj obnovljivih izvora energije (OIE), unapređenje energetske efikasnosti, pravednu tranziciju i podršku privredi. „Vremenski okvir je najveći razlog za zabrinutost“, naglasila je, ukazujući na to da bez adekvatnog vremena za tranziciju sa uglja na obnovljive izvore energije, modernizaciju mreže i povećanje kapaciteta OIE, viši troškovi ugljenika mogu povećati pritisak na industriju i potrošače.
Ona je podsetila da su članice EU imale više od dve decenije da se prilagode uvođenju taksi na emisije ugljenika. Đedović Handanović je zaključila da je Srbija spremna da nastavi sa usklađivanjem sa zakonodavstvom i politikama EU u oblasti energetike i klime. „Sve reformske mere koje sprovodimo su pre svega zbog koristi naših građana i privrede. Nećemo donositi odluke koje će ugroziti našu energetsku stabilnost“, naglasila je ministarka.
S obzirom na trenutnu situaciju i izazove sa kojima se suočava energetski sektor, Srbija nastavlja da radi na jačanju regionalne saradnje i izgradnji infrastrukture. Ministarka je istakla važnost energetskih koridora i gasnih interkonekcija koje će doprineti boljoj povezanosti regiona. U svetlu ovih napora, Srbija se pozicionira kao ključni igrač u energetskom sektoru Balkana, te se očekuje da će dalja saradnja sa EU doprineti održivoj energetskoj budućnosti.
U zaključku, ministarka Đedović Handanović je potvrdila da Srbija ostaje posvećena svojim obavezama prema Energetskoj zajednici i EU, te da će nastaviti da radi na unapređenju svojih energetskih politika u skladu sa evropskim standardima. „Naša misija je da osiguramo energetski stabilnu budućnost za sve naše građane“, zaključila je ministarka.
