Srbija se ovog leta suočava s ozbiljnim vremenskim izazovima, uključujući rekordne temperature i mogućnost superćelijskih oluja, prema upozorenjima meteorologa. Atmosferski uslovi su, kako navode stručnjaci, „savršen recept za vremenske katastrofe“. Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) izveštava da su temperature u Beogradu već dostigle 39°C krajem juna, što je za 2 do 3 stepena više od višegodišnjeg proseka. Meteorolog Marko Čubrilo ističe da Srbija ulazi u najvrelije leto u poslednjih deset godina.
Osim visokih temperatura, visoka vlažnost vazduha i nestabilna atmosfera povećavaju rizik od superćelijskih oluja, koje su najopasniji oblik nevremena. Profesor Aleksandar Valjarević sa Univerziteta u Prištini objašnjava da ove oluje mogu doneti vetrove jačine do 180 km/h, grad veličine loptice za golf, pa čak i mogućnost lokalnih tornada. U prethodnim godinama, Srbija je već iskusila posledice ovakvih oluja, kao što je situacija u Kraljevu gde je grad prečnika 9 centimetara uništio krovove i vozila. Nedavno su Banat i Srem takođe pogođeni olujama sa vetrom od 140 km/h i gradom veličine pesnice.
RHMZ upozorava da su uslovi za ovakva nevremena prisutni i ovih dana, posebno u Vojvodini, zapadnoj i centralnoj Srbiji. Potencijalne oluje mogu se iznenada formirati nakon vrućina, naročito u kasnim popodnevnim i večernjim satima. U poslednja 24 časa, sistemi za detekciju zabeležili su preko 25.000 udara munja iznad Srbije, što dodatno naglašava opasnost koja preti.
Stručnjaci sa Evropskog meteorološkog servisa (Estofex) ističu da Balkan ulazi u zonu povećanog rizika za ovakve oluje, predviđajući rast njihove učestalosti usled klimatskih promena. Ovaj trend može dovesti do još većih problema u budućnosti, s obzirom na to da se klimatski uslovi nastavljaju menjati.
Pakleno leto tek počinje, a meteorolozi upozoravaju da će vrućine i oluje biti „dve strane istog novčića“ u narednim mesecima. Stručnjaci naglašavaju da se Srbija nalazi „na ivici vremenske bombe“, što znači da bi građani trebali biti oprezni i pripremljeni na moguće vremenske nepogode.
Ova situacija zahteva pažnju ne samo od meteorologa, već i od lokalnih vlasti i građana, koji bi trebali da budu svesni potencijalnih opasnosti i da preduzmu mere zaštite kako bi smanjili rizike od mogućih katastrofa. U svetlu svih ovih informacija, jasno je da je potrebno dugoročno planirati i prilagoditi se novim klimatskim uslovima kako bi se očuvala sigurnost i zdravlje stanovništva.
