Javni dug Srbije na kraju prošle godine dostigao je 39,34 milijarde evra, sa značajnim obavezama prema različitim kategorijama poverilaca. Ovi podaci su objavljeni od strane Uprave za dug Ministarstva finansija, a analize pokazuju da su kupci evroobveznica na prvom mestu među poveriocima, s dugom od 10,31 milijardu evra.
Dug prema kupcima dugoročnih dinarskih hartija od vrednosti iznosio je 7,27 milijardi evra, dok je dug poslovnim bankama na ime kredita dostigao 4,70 milijardi evra. Na četvrtom mestu liste poverilaca našla se kineska Eksport-Import banka, kojoj je Srbija dugovala 2,80 milijardi evra.
Ovi podaci ukazuju na kompleksnu strukturu javnog duga Srbije, gde su međunarodni obveznici i domaće finansijske institucije prisutni u značajnoj meri. Evroobveznice, kao oblik duga, predstavljaju ključni instrument za obezbeđivanje finansijskih sredstava na međunarodnim tržištima, dok su dugoročne dinarske hartije od vrednosti bitan deo domaćeg finansijskog sistema.
S obzirom na trenutnu ekonomsku situaciju, važno je da Srbija pažljivo upravlja svojim obavezama kako bi očuvala stabilnost javnih finansija. U ovom kontekstu, saradnja sa međunarodnim finansijskim institucijama, kao što su kineske banke, može igrati ključnu ulogu u obezbeđivanju potrebnog kapitala za razvoj infrastrukturnih projekata i drugih prioriteta.
S obzirom na sve veće izazove u globalnoj ekonomiji, uključujući inflaciju, promene u kamatnim stopama i geopolitičke napetosti, Srbija će morati da preispita svoje strategije zaduživanja i upravljanja dugom. U ovom trenutku, ključno je pronaći ravnotežu između održivosti duga i potreba za finansiranjem rasta i razvoja.
U narednim mesecima, Ministarstvo finansija planira da nastavi s monitoringom javnog duga i da preduzme potrebne korake kako bi osiguralo da se obaveze ispunjavaju na vreme. Takođe, očekuje se da će se fokusirati na diversifikaciju izvora finansiranja, kako bi se smanjila zavisnost od određenih kategorija poverilaca.
U svetlu ovih informacija, važno je napomenuti da javni dug može imati različite efekte na ekonomiju. Ukoliko se pravilno upravlja, može podržati ekonomski rast i razvoj, dok nepravilno upravljanje može dovesti do finansijskih problema i gubitka poverenja investitora.
S obzirom na sve veći pritisak na javne finansije, od strane domaće i međunarodne zajednice, Srbija se suočava s izazovima u održavanju stabilnosti duga. U tom smislu, transparentnost u upravljanju javnim dugom i redovno izveštavanje o njegovoj strukturi i obavezama postaju ključni faktori za očuvanje poverenja građana i investitora.
U zaključku, javni dug Srbije predstavlja značajan izazov, ali i priliku za jačanje ekonomije. Pravilna politika zaduživanja, uz akcent na transparentnost i odgovorno upravljanje, može doprineti održivom razvoju zemlje i smanjenju dugoročne zavisnosti od stranih kredita. Srbija će morati da se prilagodi globalnim ekonomskim kretanjima, ali i da iskoristi svoje resurse i potencijale za dalji rast i razvoj.
