Magistar naftno-gasnog inženjerstva i analitičar Nebojša Obrknežev izjavio je danas da nacrt odluke ministara energetike evropskih zemalja još uvek nije potpuno definisao kada bi treće zemlje mogle da uvoze ruski gas. On je istakao da bi Srbija trebala da se fokusira na 1. januar 2028. godine, kao i da radi na potpisivanju dugoročnog ugovora sa Ruskom Federacijom na period od tri do pet godina.
Obrknežev je za Tanjug rekao da prema trenutnom nacrtu odluke, zemlje članice koje nemaju dugoročni ugovor sa Rusijom neće moći da uvoze ruski tečni gas, zemni gas ili naftu počev od 1. januara 2026. godine. S druge strane, zemlje koje imaju određeni ugovor moći će to da čine do maja 2026. godine.
Ova situacija postavlja pitanje o budućnosti energetskih resursa u Evropi, posebno za zemlje koje zavise od ruskih energenata. Srbija, kao zemlja koja ima značajne energetske veze sa Rusijom, suočava se sa izazovima u kontekstu evropskih propisa koji se odnose na uvoz energenata. Obrknežev je naglasio da se mora obratiti pažnja na 2028. godinu, jer to može imati dugoročne posledice po snabdevanje energijom u Srbiji.
„Ono što se govori za 1. januar 2028. godine, govori se o tranzitnim zemljama. Čini mi se da to još nije potpuno definisano, da li tu spadaju treće zemlje, među kojima je i Srbija, ili ne. U svakom slučaju, mislim da bismo trebali da obratimo pažnju na taj datum“, naglasio je Obrknežev, dodajući da će Srbija morati da razmotri svoje energetske strategije u svetlu ovih novih regulativa.
S obzirom na trenutnu geopolitičku situaciju i ekonomsku zavisnost mnogih evropskih zemalja od ruskih energenata, Obrknežev smatra da je ključno da Srbija osigura stabilne energetske izvore. Potpisivanje dugoročnog ugovora sa Ruskom Federacijom može biti jedan od načina da se obezbedi kontinuitet snabdevanja gasom i drugim energentima.
Nove evropske regulative predstavljaju izazov, ali i priliku za Srbiju da diversifikuje svoje energetske izvore. U svetlu ovih promena, Srbija bi mogla da istraži mogućnosti saradnje sa drugim zemljama i energetskim kompanijama kako bi smanjila svoju zavisnost od ruskih energenata.
Energetska politika Srbije u narednim godinama bi trebala da se fokusira na održivost i sigurnost snabdevanja energijom. To može uključivati razvoj alternativnih izvora energije, ulaganje u obnovljive izvore i unapređenje energetskih mreža. Takođe, važno je da Srbija učestvuje u regionalnim i međunarodnim projektima koji se bave energetskom efikasnošću i smanjenjem emisije štetnih gasova.
U svetlu svih ovih informacija, Obrknežev je pozvao vladu Srbije da preduzme proaktivne korake u vezi sa energetskom politikom, kako bi se osiguralo da zemlja bude spremna za izazove koji dolaze. „Srbija mora da ima jasnu strategiju i da se pripremi za moguće promene u energetskom sektoru“, zaključio je Obrknežev.
U zaključku, Srbija se suočava sa velikim izazovima u vezi sa snabdevanjem energijom u svetlu novih evropskih regulativa. Potpisivanje dugoročnog ugovora sa Rusijom može biti rešenje za trenutne probleme, ali je takođe ključno da zemlja istraži nove mogućnosti i diversifikuje svoje energetske izvore kako bi osigurala stabilnu i održivu budućnost.
