Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Dragan Đuričin, izjavio je da se Srbija nalazi u ključnom trenutku kada je reč o Naftnoj industriji Srbije (NIS) i da bi država trebalo da se opredeli za energetsku sigurnost kao svoju egzistencijalnu potrebu. On je naglasio da vidi rešenje trenutne situacije u spremnosti Srbije da kupi većinski udeo u vlasničkoj strukturi kompanije NIS.
Đuričin je ukazao na izazove koje donosi transfer novca vezanog za kupoprodajnu cenu, s obzirom na to da američko ministarstvo finansija želi da izbegne finansiranje rata iz bilo kojih izvora, uključujući i prodaju. On je istakao da je pred Srbijom mogućnost koja je prethodno iskorišćena u Nemačkoj i Italiji tokom perioda sankcija. To se može realizovati i putem stečaja, ukoliko se ispune uslovi za pokretanje stečajnog postupka, bilo zbog duže nelikvidnosti ili nesolventnosti firme.
U kontekstu preuzimanja NIS-a, Đuričin je naveo da bi korišćenje „escrow“ računa moglo da olakša pitanje transfera novca. Ovaj tip računa je namenjen specijalnim transakcijama i gasi se nakon ispunjenja ugovornih obaveza. Ovakav pristup bi omogućio Srbiji da obezbedi potreban kapital za preuzimanje NIS-a, uz istovremeno smanjenje rizika vezanih za međunarodne finansijske propise.
Profesor Đuričin je naglasio da je energetska sigurnost ključna za stabilnost Srbije, posebno u svetlu globalnih geopolitičkih tenzija i promena na energetskom tržištu. On je ukazao na važnost diversifikacije izvora energije i smanjenja zavisnosti od stranih investicija i kompanija, kao i na potrebu za jačanjem domaćih kapaciteta u sektoru energetike.
U intervjuu je istakao i da je važno da Srbija razvija svoje energetske resurse i tehnologije, kako bi postala samostalnija i otpornija na globalne krize. „Srbija mora da preuzme aktivnu ulogu u oblikovanju svoje energetske politike, kako bi osigurala dugoročnu stabilnost i održivost u ovom važnom sektoru“, zaključio je Đuričin.
S obzirom na to da se situacija u vezi sa NIS-om razvija, očekuje se da će vlada Srbije razmotriti različite opcije i strategije za rešavanje ovog pitanja. U narednom periodu, od ključne važnosti biće dijalog između državnih institucija, ekonomskih stručnjaka i privatnog sektora, kako bi se pronašlo optimalno rešenje koje će zadovoljiti sve strane.
Analitičari smatraju da bi preuzimanje NIS-a moglo da donese značajne koristi za Srbiju, uključujući povećanje energetske nezavisnosti, kao i mogućnost da se kreiraju nova radna mesta i unapredi infrastruktura. Međutim, postoji i niz izazova koji se moraju prevazići, uključujući ekonomske i pravne aspekte transakcije.
U svetlu ovih događaja, građani Srbije prate sa pažnjom razvoj situacije, s obzirom na to da je energetska sigurnost jedna od najvažnijih tema u društvu. Mnogi se nadaju da će vlada doneti mudre odluke koje će doprineti stabilnosti i prosperitetu zemlje u budućnosti.
U ovom kontekstu, Đuričinova analiza i preporuke mogle bi igrati ključnu ulogu u oblikovanju buduće energetske strategije Srbije, a stručnjaci se nadaju da će se situacija oko NIS-a razjasniti u narednim mesecima. Beograd se suočava s izazovima, ali i prilikama, koje mogu oblikovati njegov energetski pejzaž u godinama koje dolaze.
