Ministarka za rudarstvo i energetiku, Đedović Handanović, izjavila je da će preliminarna studija o razvoju nuklearnog programa u Srbiji biti fokusirana na tri ključna aspekta. Prvi aspekt obuhvata izradu mape puta koja će detaljno prikazati 19 institucionalnih i infrastrukturnih pitanja koja je neophodno razmotriti ukoliko Srbija odluči da razvije nuklearni program, u skladu sa smernicama Međunarodne atomske agencije. Ova mapa puta biće od suštinske važnosti za pravilno planiranje i implementaciju budućih koraka.
Drugi aspekt, kako je navela ministarka, odnosi se na analizu dostupnih tehnologija. U okviru ove analize razmotriće se prednosti i mane konvencionalnih nuklearnih elektrana kao i malih modularnih reaktora. Modularne nuklearne elektrane, prema njenim rečima, predstavljaju opciju koja se sve više razmatra kao rešenje za jačanje energetske bezbednosti, iako se tehnologija još uvek razvija i nije u potpunosti testirana u praksi.
Tokom razgovora, Đedović Handanović se osvrnula na ranije izjave predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, koji je istakao da su modularne nuklearne elektrane potencijalno rešenje za energetske izazove. Ona je naglasila da je važno razmotriti kredibilnost ove opcije u trenutnom kontekstu i da li je ona pogodna za srpski energetski sistem.
Ministarka je takođe ukazala na to da modularne nuklearne elektrane imaju prednost u smislu troškova izgradnje i fleksibilnosti. „Modularne su, što znači da se mogu dodavati i oduzimati delovi reaktora, dok konvencionalni reaktori zahtevaju više vremena i novca za izgradnju,“ objasnila je. Ova fleksibilnost može biti ključna za prilagođavanje potrebama energetskog sistema Srbije u budućnosti.
Takođe, ministarka je istakla važnost izbora partnera u ovakvim projektima, naglašavajući da Međunarodna atomska agencija propisuje jasne korake i procedure koje svaka država mora da ispuni pre nego što započne razvoj nuklearnog programa. „Nijedna zemlja ne može raditi ništa na svoju ruku,“ upozorila je Đedović Handanović.
Vlada Srbije razmatra dugoročne strategije za obezbeđivanje električne energije, uključujući dekarbonizaciju energetskog sektora i prelazak sa fosilnih goriva na održivije izvore. „Gas je tranziciono gorivo koje će se koristiti dok ne pronađemo alternativne izvore koji emituju manje ugljen-dioksida,“ objasnila je ona, dodajući da je potrebno razmisliti o održivom izlasku iz korišćenja uglja.
Ministarka je naglasila da je energetska sigurnost pitanje od vitalnog značaja i da se ne može kompromitovati. U tom smislu, Srbija mora postaviti prioritete kako bi odredila budući pravac razvoja energetskog sektora. „Koje su opcije pred nama? Šta radimo sa našim termoelektranama u narednih 30 godina?“ upitala je.
Kada je reč o izgradnji nuklearnih elektrana, ministarka je objasnila da je potrebno 10 do 15 godina za izgradnju, posebno za zemlje koje započinju od nule. Ona je navela primer Ujedinjenih Arapskih Emirata koji su započeli razvoj nuklearne energije 2007. godine, zahvaljujući saradnji sa Južnom Korejom. Srbija takođe razmatra saradnju sa zemljama kao što su Francuska, Sjedinjene Američke Države i Rusija u cilju razmene iskustava i znanja.
U zaključku, Đedović Handanović je ponovila važnost razmatranja nuklearne energije kao jedne od opcija za obezbeđivanje energetske sigurnosti, naglašavajući da je to složen proces koji zahteva vreme, resurse i ozbiljan pristup. „Potreban nam je plan koji će obezbediti dovoljno bazne energije kako bismo osigurali stabilnost i razvoj našeg energetskog sektora,“ zaključila je ministarka.
