Zahtevi JP Elektroprivrede Srbije (EPS), Elektromreže Srbije (EMS) i Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS) su u skladu sa stavom Energetske zajednice iz 2017. godine, kao i sa važećim zakonskim okvirom Evropske unije. Međutim, postavlja se pitanje kako je došlo do toga da je Energetska zajednica neobaveštena o promenama u regulativama EU, koje su ukinule prioritetni pristup i prebacivanje balansne odgovornosti na proizvođače iz obnovljivih izvora energije (OIE).
U junu 2017. godine, Energetska zajednica je zvanično pozvala Srbiju da usvoji izmene Zakona o energetici, koje su se fokusirale na podršku državama za obnovljive izvore energije, posebno za velike varijabilne OIE. Cilj ovih izmena bio je da se pravni okvir Srbije usaglasi sa zakonodavstvom EU.
Među predloženim izmenama, najvažnije su bile uvođenje postupka javnog nadmetanja za korisnike podrške, ukidanje statusa privremenog povlašćenog proizvođača električne energije za OIE, te uvođenje balansne odgovornosti za OIE proizvođače. Ovi zahtevi su takođe u skladu sa stavom Energetske zajednice iz 2017. godine.
Međutim, do 2022. godine došlo je do promena u EU institucijama, kada je Energetska zajednica, u zajedničkom dopisu sa Svetskom bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj, stala na stranu Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije. U ovom dopisu, tražili su od EPS-a, EMS-a i AERS-a da odustanu od svojih zahteva koji su bili u skladu sa ranijim stavovima Energetske zajednice. Ova situacija postavlja pitanje kako su se ovi zahtevi promenili i šta se to desilo u evropskoj regulativi.
Usklađivanje Zakona o korišćenju OIE iz 2021. godine sa zakonskim okvirom EU, prema EPS-u, EMS-u i AERS-u, štiti nacionalne interese Srbije. Evropska unija predviđa jedan vid podsticaja za velike proizvodne kapacitete iz OIE u Evropi, koji se zasniva na sistemu premija. Ovaj sistem omogućava proizvođačima iz OIE da se zaštite od tržišnih poremećaja, dok država garantuje prihvatljive cene električne energije.
Međutim, JP EPS, EMS i AERS su se usprotivili dodatnim podsticajima koje prepoznaje Zakon o korišćenju OIE iz 2021. godine. Prvi podsticaj podrazumeva da EPS preuzima balansnu odgovornost za sve OIE proizvođače, što stvara finansijske rizike za državu. Drugi podsticaj, koji omogućava prioritetan pristup elektroenergetskom sistemu za OIE, ukinut je u EU od 2019. godine, čime se stvara nejednakost među svim proizvodnim kapacitetima.
Trenutno, većinski vlasnici projekata velikih OIE u Srbiji su strani investitori. Ova situacija dodatno komplikuje odnose između domaćih i stranih aktera na tržištu energije. Energetska zajednica je, s druge strane, delovala kao da nije obaveštena o ovim promenama, što postavlja pitanje o njenoj ulozi i efektivnosti u zaštiti interesa Srbije.
Rešenje koje je predstavljeno kao podsticaj za OIE u Zakonu o korišćenju OIE iz 2021. godine, još uvek daje status prioritetnog pristupa, ali prebacuje balansnu odgovornost na EPS. Ovo stvara dodatne finansijske rizike za nacionalnu elektroprivredu, koja se nalazi u začaranom krugu.
U svetlu ovih događaja, postavlja se pitanje šta Energetska zajednica zapravo štiti u Srbiji. Da li su njeni interesi usklađeni sa potrebama domaće privrede i stanovništva? Čini se da su standardi koje primenjuju dvostruki, a da se time ne štite interesi Republike Srbije.
Ova situacija zahteva hitnu analizu i preispitivanje stavova i zahteva koji dolaze iz međunarodnih organizacija, kako bi se obezbedila održivost energetskog sektora u Srbiji i zaštitili interesi domaćih proizvođača i potrošača.
