Kompanije koje uvoze robu na tržište Evropske unije od početka godine suočavaju se sa novim troškom, jer su obavezne da plaćaju karbonsku taksu (CBAM – Carbon Border Adjustment Mechanism) koja iznosi do 85 evra po toni ugljen-dioksida emitovanog tokom proizvodnje. U isto vreme, Srbija je uvela nacionalni porez od četiri evra po toni, što umanjuje obaveze uvoznika u EU i sprečava dvostruko oporezivanje istih emisija. Ova situacija znači da će firmama koje dokažu da su već platile ugljeničnu taksu tokom proizvodnje, evropska taksa biti smanjena na 81 evro. Na ovaj način, proizvodi domaće industrije koji su podložni karbonskoj taksi postaju skuplji na evropskom tržištu, što ih čini manje konkurentnim. Iako taksu plaćaju uvoznici u EU, ovaj novi namet može značajno smanjiti potražnju za proizvodima iz Srbije.
Evropska unija je kao glavni razlog za uvođenje CBAM-a navela želju da podstakne druge zemlje da definišu cenu emisije i aktivno se uključe u borbu protiv klimatskih promena. Ovim „porezom“ se kažnjavaju oni koji u proizvodnji koriste „prljave tehnologije“. Fiskalni savet ocenjuje da će zbog ovih taksi, Elektroprivreda Srbije (EPS) postati praktično nekonkurentna na značajnom izvoznom tržištu. Pored struje, CBAM taksa će se plaćati i na veštačka đubriva, cement, gvožđe, čelik i aluminijum, ali se procenjuje da ovi sektori neće biti pogođeni u istoj meri kao EPS.
Analiza Fiskalnog saveta pod nazivom „Klimatsko-energetska tranzicija Srbije i javne finansije: hoće li CBAM biti okidač promena?“ ukazuje na to da CBAM taksa stavlja privredu Srbije u nezavidan položaj. Prema ovom izveštaju, sektor električne energije mogao bi u prvoj godini primene CBAM-a imati troškove između 200 i 300 miliona evra godišnje, jer se za električnu energiju odmah plaća pun iznos emisija. Drugi industrijski proizvodi bi mogli imati troškove od oko 45 miliona evra, pri čemu najveći deo troška, oko 80 odsto, dolazi od izvoza gvožđa i čelika u EU.
Sekretar Udruženja za metalsku i elektro industriju Privredne komore Srbije, Ana Raičević, naglašava da je EU donela CBAM Uredbu kao odgovor na „curenje ugljenika“, odnosno tendenciju evropskih kompanija da prebacuju proizvodnju u zemlje sa manje rigoroznim karbonskim politikama. U februaru 2025. godine, EU je usvojila Clean Industrial Deal, koji ima za cilj jačanje konkurentnosti evropske industrije uz ubrzanje dekarbonizacije i prelazak na čistu, održivu proizvodnju.
Prema rečima Raičević, CBAM se odnosi na uvoz robe iz sektora kao što su gvožđe/čelik, aluminijum, cement, veštačka đubriva, električna energija i vodonik. Očekuje se da će od 1. januara 2028. godine biti uključeno još 180 kategorija proizvoda iz metalske industrije sa visokim sadržajem gvožđa, čelika i aluminijuma, kao što su metalne konstrukcije, namještaj, motori i drugi industrijski uređaji.
Predsednik Privredne komore Srbije, Marko Čadež, ističe da Evropska unija kasni sa donošenjem podzakonskih akata koji su potrebni za implementaciju CBAM-a, što stvara neizvesnost za uvoznike. Prema njegovim rečima, neke evropske kompanije su već obustavile narudžbine, a to bi moglo potrajati i duže, dok ne budu imali jasne propise za procenu troškova. Čadež naglašava da je neizvesnost loša ne samo za srpske kompanije, već i za evropsku ekonomiju u celini.
U EU, zagađivači već decenijama plaćaju porez na gasove staklene bašte u proizvodnji, kroz sistem EU ETS (Emission Trading System). Prikupljeni novac se koristi za prelazak na ekološki čistiju tehnologiju, poznatu kao „zelena tranzicija“. Srbija se sada suočava sa izazovima koji proističu iz ovih novih propisa, a budućnost njenog izvoza na tržištu EU zavisi od brzine prilagođavanja i razvoja održivih strategija.
