U Šapcu je u sredu proglašen Dan žalosti zbog tragične saobraćajne nesreće koja se dogodila u ponedeljak na auto-putu Ruma-Šabac, a u kojoj su izgubile život četiri osobe. Ova nesreća je izazvana nepropisnim uključivanjem na auto-put i vožnjom u suprotnom smeru. Dan nakon nesreće, u javnosti su se pojavili snimci koji prikazuju opasna kršenja saobraćajnih pravila, zbog čega stručnjaci apeliraju na hitne sistemske promene koje bi onemogućile slične greške u budućnosti.
Jedan od ključnih problema saobraćaja u Srbiji je prekoračenje brzine, što je pokazala nedavna policijska akcija. Tokom sedam dana otkriveno je više od 55.500 slučajeva prekršaja brzine, a Ministarstvo unutrašnjih poslova ocenjuje da je to veoma zabrinjavajuće, posebno u urbanim sredinama i u zonama škola. „Neprilagođena brzina ostaje najveći problem bezbednosti saobraćaja u našoj zemlji, jer skoro polovina saobraćajnih nesreća sa poginulim osobama nastaje usled neprilagođene brzine“, ističu iz MUP-a.
Nadležni organi najavljuju akcije usmerene na vožnju u suprotnom smeru kako bi se otklonile dileme vozača i sprečile nenamerne greške. Agencija za bezbednost saobraćaja predlaže tehnička rešenja koja bi automatski detektovala takve slučajeve. Profesor Krsto Lipovac sa Saobraćajnog fakulteta naglašava potrebu razlikovanja između nenamernog ulaska u suprotan smer zbog umora ili alkohola i namernih prekršaja.
„Tehnička rešenja, poput pravilnog projektovanja puteva, geometrije saobraćajnice i adekvatne signalizacije, mogu smanjiti rizik od nenamernog ulaska u suprotan smer. Na ulazu na auto-put mora postojati jasna fizička odvojenost između pravaca kako bi se sprečila konfuzija“, dodaje Lipovac. On takođe naglašava da je dužnost upravljača puta da obezbedi bezbedno odvijanje saobraćaja, posebno na auto-putevima.
Saobraćajni inženjer Vladimir Simidžija ukazuje na važnost jasnoće u saobraćaju. „Sve u saobraćaju treba da teži jednostavnosti. Ako je jasno, vozači će lako razumeti pravila. Ulazi na auto-put moraju biti tako organizovani da sprečavaju greške“, ističe on. Doktor Vladimir Jevtić, predsednik Asocijacije za bezbednost motociklista, dodaje da je ključno onemogućiti ulazak u suprotan smer putem fizičkih barijera.
Kako se sve više pažnje posvećuje bezbednosti u saobraćaju, stručnjaci ističu i problem uticaja društvenih mreža na ponašanje vozača. Jevtić ukazuje na to da influenseri koji prikazuju opasne vožnje mogu imati negativan uticaj na mlade vozače, koji možda nisu svesni ozbiljnosti takvih dela. „Tužilaštvo bi moralo rigorozno procesuirati ovakve slučajeve“, naglašava on.
Lipovac takođe ističe značaj „samoobjašnjavajućih“ puteva, koji bi trebali biti projektovani tako da vozačima jasno ukazuju na pravilan put. „Put mora biti projektovan tako da sam objašnjava gde treba ići, uz dobru signalizaciju i fizičke barijere koje onemogućavaju greške“, zaključuje on.
Na kraju, stručnjaci se slažu da je potrebno više raditi na prevenciji saobraćajnih nesreća, posebno u zonama škola, i da se mora raditi na edukaciji vozača. „Naša autoškole ne pružaju dovoljno znanja o bezbednosti u saobraćaju, a to je nešto što mora da se promeni“, upozorava Jevtić, naglašavajući da je edukacija ključna za smanjenje nezgoda na našim putevima.
