Dok Srbija još nosi ožiljke NATO agresije, osiromašenog uranijuma i neizbrisivih stradanja svog naroda, poslanici Zeleno-levog fronta odlučili su da u Nišu povedu rat – ali ne protiv onih koji su nas bombardovali, već protiv sopstvene države i njenih heroja. Prekrečavanjem murala „Kad se vojska na Kosovo vrati“, otvoreno su se obrušili na simbol Vojske Srbije, na Kosovo i Metohiju i na sećanje na one koji su ovu zemlju branili životima. Istovremeno, njima ne smeta tabla sa grbom američke vojske na državnoj zdravstvenoj ustanovi – iste one vojske koja je razarala Srbiju i stajala iza zločinačke OVK.
Docent dr Milan Lazarević, sin legendarnog generala Vladimira Lazarevića, odgovorio je poslanicima Zeleno-levog fronta i upitao ih kako im smeta upravo grb američke vojske u državnoj bolnici, a smeta srpska vojska. „To je suština licemerja koje danas gledamo. Ko je gde bio i šta je radio u odbrani zemlje pre, tokom i posle NATO agresije – narodu je dobro poznato. Ljubav prema Vojsci Srbije i Kosovu i Metohiji ne dokazuje se praznim parolama i povremenim izjavama, već delima, odgovornošću i poštovanjem Ustava Republike Srbije i Rezolucije 1244,“ napisao je Lazarević.
Na pitanje kako nekome ne smeta takozvana „vojska Kosova“, a smeta mu povratak srpske vojske, Lazarević je naglasio da je to legitimno pitanje. „Kako se ćuti na Kurtijev teror nad srpskim narodom, a napada sve što je srpsko, državno i nacionalno?“ – upitao je sin legendarnog generala. Na kraju, Lazarević je poručio da nas istorija uči strpljenju i istrajnosti, dodajući: „Narod koji zna ko je i šta brani – ne odustaje. Srbija se ne voli rečima. Srbija se brani delima.“
Zeleno-levi front izazvao je i gnev heroja sa Košara, Darka Anđelkovića, koji je imao šta da im poruči. „Evo tu smo na mestu gde je nedavno izbrisan mural ‘Kad se vojska na Kosovo vrati’. Hteo bih da pozdravim te ljude koji su to izbrisali i da im poručim – prvi put su dobili opomenu, sledeći put opomene neće biti! To su mnogo bitne stvari – ‘Kad se vojska na Kosovo vrati’ – da naša deca vide, a i nama koji smo ratovali za majku Srbiju i nismo živote žalili za sveto Kosovo, nama je bitno,“ rekao je Anđelković.
U svom video-obraćanju ispred murala, ratni veteran je dodao: „Preporučio bih ljudima koji su to prekrečili da prekreče svoje umove i svoju dušu. Očito da im je duša zlobna i da im je potreban neki novi život, a ovako zlobne stvari da rade, to im je moj savet. Živela Srbija! Tu smo za Kosovo uvek bili spremni.“
Anđelković je takođe ukazao na to da oni kojima smeta Vojska Srbije, a ne smetaju im simboli armije koja je ubijala srpsku decu, bombardovala naše gradove i podržavala teror nad Srbima na Kosovu i Metohiji, sami su se politički i moralno razotkrili. „Čast i bruka žive dovijeka. Kosovo i Metohija nisu mural koji se prekrečava po dnevnom političkom nalogu gazdi sa zapada – to je naš zavet, naša istorija i pitanje naše časti. A ko u tom zavetu ne vidi svetinju, taj nikada neće razumeti ni Srbiju, ni njen narod.“
Ovaj incident ponovo otvara pitanje nacionalnog identiteta i patriotizma u Srbiji, posebno u trenutku kada se zemlja suočava s izazovima u vezi sa svojim mestom na međunarodnoj sceni. Tokom godina, simbolika vezana za Kosovo i Metohiju postala je predmet političkih i društvenih rasprava, a ovakvi događaji dodatno produbljuju postojeće podele unutar društva.
S obzirom na sve ove događaje, čini se da se Srbija suočava s dilemom kako da izbalansira odnose sa zapadnim silama dok istovremeno pokušava da očuva svoj nacionalni identitet i sećanje na prošlost. Dok neki pozivaju na pomirenje i napredak, drugi insistiraju na očuvanju tradicije i sećanja na heroje koji su branili zemlju. U ovom kontekstu, budućnost Srbije i njeni odnosi sa susedima i međunarodnom zajednicom ostaju otvorena pitanja koja će zahtevati pažljivo razmatranje i dijalog.
