Upotreba psihoaktivnih supstanci, uključujući alkohol, lekove i narkotike, nastavlja da bude jedan od glavnih uzroka saobraćajnih nesreća u Nemačkoj. Prema statističkim podacima, svake godine se u ovoj zemlji dogodi oko 310.000 saobraćajnih nezgoda sa povređenima. Od ovog broja, oko 33.000 nesreća je povezano s vožnjom pod dejstvom alkohola, dok je oko 4.000 nesreća izazvano pod uticajem droga, kao što su kanabis, heroin i amfetamini.
Federalni zavod za bezbednost u saobraćaju (BASt) navodi da više od 85.000 vozača godišnje prolazi kroz medicinsko-psihološku procenu, poznatu kao „idiotski test“ (Idiotentest). Skoro 40% vozača ne uspeva da prođe ovaj test iz prve. U najviše slučajeva, oko 70% ovih procena je motivisano vožnjom pod uticajem alkohola, droga ili određenih lekova. Da bi vozačka dozvola bila ponovo dobijena, dokumentovana apstinencija je obavezna.
Ova procena se sastoji od lekarskog pregleda, razgovora sa psihologom, testa refleksa i pažnje, kao i popunjavanja upitnika. U upitniku se vozači suočavaju sa pitanjima o svom vozačkom ponašanju, prethodnim prekršajima, kao i o vožnji pod dejstvom alkohola. Cilj ovog testa nije samo proveravanje poznavanja saobraćajnih propisa, već i utvrđivanje da li vozač prepoznaje svoje greške i ima odgovornost da ne ponovi opasno ponašanje.
Na primer, vozači se pitaju šta za njih znači vozačka dozvola, kako ocenjuju sebe kao vozače, ali i koliko često su kršili saobraćajna pravila i iz kojih razloga. Takođe, ispituje se i njihovo ponašanje u situacijama kada su vozili pod uticajem alkohola.
Advokat Nemačkog autokluba (ADAC), Levin Šnajder, ističe da troškovi pripreme za test variraju u zavisnosti od slučaja. Individualne sesije pripreme koštaju oko 100 evra po satu, dok grupne pripreme iznose od 500 do 600 evra po osobi. Dodatno, testovi koji dokazuju apstinenciju mogu koštati između 200 i 300 evra, dok su testovi urina nešto jeftiniji, sa cenom od 50 do 100 evra.
Sam MPU test, koji se sastoji od procene, može koštati od 400 do 800 evra, pri čemu najjeftinije opcije važe za vozače s previše kaznenih poena, dok oni koji su izazvali nesreću pod dejstvom droga ili alkohola plaćaju znatno više. Takođe, zahtev za novu vozačku dozvolu iznosi oko 250 evra. Sve u svemu, proces može koštati i više od 2.500 evra, što postavlja pitanje isplativosti vožnje pod dejstvom alkohola.
U svetlu ovih informacija, očigledno je da vožnja pod uticajem psihoaktivnih supstanci predstavlja ozbiljnu pretnju bezbednosti na putevima, ne samo za vozače, već i za sve ostale učesnike u saobraćaju. Ove brojke i troškovi povezuju se sa težinom problema i ukazuju na potrebu za većim naporima u prevenciji vožnje pod uticajem alkohola i droga. Edukacija vozača i strože kazne za prekršaje mogu značajno doprineti smanjenju broja saobraćajnih nesreća i zaštiti života na putevima.
Preporučuje se da vozači budu svesni rizika koje sa sobom nosi vožnja pod uticajem alkohola i droga, kao i da razmotre posledice koje takvi postupci mogu imati na njihove živote i živote drugih.
