Privreda Srbije pokazala je otpornost na nedavne šokove, zahvaljujući odgovornoj fiskalnoj politici i naporima da se smanji javni dug, pokazuje objavljeni izveštaj Svetske banke (SB). Prema rečima predstavnika SB, rast ekonomije je bio potpomognut potrošnjom, investicijama, povećanjem stope aktivnosti radne snage i niskom nezaposlenošću. Javni dug Srbije je sada ispod 50 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a zemlja je prvi put dobila investicioni kreditni rejting u 2024. godini.
Izveštaj dodatno ističe da je integracija Srbije u evropske lance vrednosti dovela do većih stranih investicija, izvoza, novih radnih mesta i stopa rasta koje su povoljnije u poređenju sa drugim zemljama Zapadnog Balkana. Ipak, kada se uporedi sa novim članicama Evropske unije, performanse Srbije su manje povoljne, posebno u pogledu produktivnosti preduzeća i kvaliteta javnih usluga i institucija.
Novi izveštaj SB pod nazivom „Održiva fiskalna politika za Srbiju visokog dohotka“ donosi predloge javnih politika koje bi podržale Srbiju na putu ka članstvu u EU i statusu zemlje visokog dohotka. Takođe, naglašava jačanje otpornosti zemlje na demografske promene, prisutan jaz između polova i rastuće klimatske rizike.
Ključne preporučene politike obuhvataju intenziviranje napora na smanjenju neformalne ekonomije, koja se procenjuje na 33 odsto BDP-a, sa posebnim fokusom na prelazak na bezgotovinska plaćanja. Osim toga, predlaže se uvođenje poreza na emisije ugljenika kao odgovor na primenu Mehanizma prekograničnog usklađivanja cene ugljenika EU, kako bi se osiguralo da se prihodi od usklađivanja cena ugljenika zadrže u zemlji i reinvestiraju u ključne sektore zelene tranzicije.
Izveštaj takođe upozorava da Srbija, uprkos napretku, mora da reši nekoliko ključnih slabosti. Najveći fiskalni rizici i dalje potiču iz državnih preduzeća u energetskom sektoru, koja su tokom energetske krize 2022. godine dovela do davanja subvencija i propuštenih prihoda, što je iznosilo 2,2 odsto BDP-a samo u jednoj godini. Čak i pod uobičajenim okolnostima, državna preduzeća čiji je osnivač Republika koštaju državu približno 0,7 odsto BDP-a godišnje.
S obzirom na poresku politiku, Srbija ostvaruje solidan učinak u naplati javnih prihoda. Prosečni udeo javnih prihoda u BDP-u od 2014. do 2023. iznosio je 39,4 odsto, što je znatno više od rezultata uporedivih zemalja u regionu i blizu nivoa koji se beleži u zemljama članicama EU. Većoj naplati direktnih poreza doprinose snažan privredni rast i proširenje baze poreskih obveznika. Naplata poreza na dobit pravnih lica skoro je udvostručena, a broj subjekata sa pozitivnim finansijskim rezultatima porastao je za 27,8 odsto.
Naplata poreza na dohodak fizičkih lica takođe je porasla, što je rezultat prelaska većeg broja obveznika u legalne tokove i rasta nominalnih zarada. Izveštaj ističe da je PDV postao glavni izvor prihoda Srbije, a naplaćeni iznos PDV-a tokom prethodnih desetak godina iznosio je oko 9,7 odsto BDP-a, što je iznad proseka zemalja članica EU.
Snažan privredni rast i veća integracija u međunarodne tokove, zajedno sa uvođenjem elektronskih poreskih prijava, doprineli su uspešnosti naplate indirektnih poreza. Ipak, naplata akciza zaostaje, posebno u pogledu stope akciza na duvan, koja nije povećana u skladu sa rastom prihoda.
Za unapređenje javnih usluga u obrazovanju, zdravstvu i infrastrukturi potrebne su reforme plata i platnih razreda u javnom sektoru, kao i prelazak na finansiranje škola po učeniku i uvođenje plaćanja zdravstvenih ustanova po učinku. Ove mere su ključne za dalji razvoj i poboljšanje kvaliteta usluga koje se pružaju građanima Srbije.
