Ribolov i pecanje postali su sinonimi za opuštanje na vodi, ali i ozbiljna rekreacija koja zahteva temeljnu pripremu. U ovom kontekstu, postavlja se pitanje šta sve podrazumeva ta priprema, ko i gde sme da peca, kao i šta podrazumeva kajak fišing, disciplina koja je nedavno uvedena u Srbiju.
Kajak fišing je disciplina sa zapada koja je u Srbiji postala popularna prošle godine, u septembru. Marko Dabić iz Udruženja Lord objašnjava da je kajak fišing specifičan oblik ribolova koji uključuje korišćenje specijalizovanih sit-on-top kajaka. Ovi kajaci su počeli da se koriste nakon promocije kajak fišinga kroz takmičenje pod nazivom Lord Kajak Fishing Tournament, koje je održano u septembru prošle godine.
Osim kajaka, za ovaj oblik ribolova potrebni su sigurnosni prsluk, štap i 4-5 varalica. Dabić ističe važnost pravilnog transporta kajaka, koji se postavlja na krovni nosač automobila. On upozorava na značaj rutine prilikom postavljanja kajaka kako bi se izbegle povrede, posebno u leđima. „Nije to samo – probudili smo se u tri ujutro, idemo da pecamo. Moramo obratiti pažnju na bezbednost, a tek zatim uživati u ribolovu“, naglašava Dabić.
Za ribolov je takođe potrebna dozvola, što Dabić naglašava kao ključni deo pripreme. „Ne možemo da pecamo nigde bez dozvole. To je kao da sednete za automobil bez vozačke dozvole. Šta će se desiti na prvoj raskrsnici, znate i sami. Moramo posedovati dozvolu za rekreativni ribolov i tu nema kompromisa“, kaže Dabić. On ukazuje na činjenicu da je devastacija ribljeg fonda u Srbiji izazvala da neki ribolovci zagovaraju bojkot dozvola, što Dabić smatra pogrešnim. „Bojkotovanjem dozvola samo sebi pravimo medveđu uslugu. Dozvola je osnovna stvar, a sve ostalo dolazi nakon toga“, dodaje.
Dabić opisuje svoj ritual odlaska na pecanje, ističući da se obično budi u tri ujutro. U četiri je već u automobilu, a najkasnije do pola pet želi da bude na vodi. “Ako je letnji period, pecam do osam ili pola devet. Ne mogu više da podnosim vrućinu posle toga. Naravno, neki kolege ostaju do ručka ili večere, ali ja planiram da idem u fazama, po dva ili tri puta po dva ili tri sata“, objašnjava on. Tokom ribolova, Dabić se trudi da izabere vreme kada se riba hrani, jer se tada povećavaju šanse za uspeh.
Prema nekim ribolovačkim običajima, nije preporučljivo pitati ribolovca kuda je krenuo, kako se ne bi „oterala sreća“. Dabić ne veruje u ove mitove i smatra da je važno razmeniti dobre želje. „Nema tih varijanti srećno – gde idete. Ja kažem ljudima gde idem, a oni mi požele sreću“, dodaje on.
U zaključku, ribolov i kajak fišing u Srbiji postaju sve popularniji, ali je važno da se ribolovci pripreme i poštuju pravila, uključujući dobijanje potrebnih dozvola. Ova praksa ne samo da doprinosi očuvanju ribljeg fonda, već i obezbeđuje sigurnost i uživanje u ovom omiljenom hobiju. Više o ovoj temi i o tome kako se zabacuje udica možete pogledati u video prilogu iznad teksta.
