iPhone Air je najnoviji model iz Apple-ove serije pametnih telefona, a ono što ga izdvaja jeste njegova izuzetno mala debljina od samo 5,64 mm. Iako mnogi smatraju da je ova inovacija predstavljena u duhu starih Apple-ovih vremena, postavlja se pitanje šta je kompanija žrtvovala kako bi postigla ovako tanak dizajn. Iako uređaj još nije bio dostupan za testiranje, specifikacije otkrivaju značajne kompromisne odluke koje su učinjene.
Baterija i autonomija predstavljaju jedan od glavnih izazova iPhone Air-a. S kapacitetom od 3.149 mAh, baterija je manja od onih u modelima iPhone 17 i 17 Pro Max. Korisnici će primetiti da je autonomija smanjena, sa EU energetskom oznakom koja navodi 40 sati po punjenju, dok iPhone 17 traje 41 sat, a Pro Max čak 53 sata. Pored toga, sporije punjenje je još jedan nedostatak – iPhone Air zahteva 30 minuta da dostigne 50% napunjenosti, dok konkurentski modeli to čine za samo 20 minuta.
Kada je reč o ekranu, iPhone Air dolazi s dijagonalom od 6,5 inča, što je manje od ekrana na iPhone 16 Plus i 16 Pro Max. Verovatno je da je upotreba titanijumskog okvira ograničila mogućnosti u vezi sa veličinom ekrana. Titanijum je čvršći od aluminijuma, ali na ovako tankom uređaju može biti teško postići veću dijagonalu bez ugrožavanja strukturalne stabilnosti.
Još jedan značajan aspekt je kamera. iPhone Air ima samo jednu zadnju kameru, što može biti razočaravajuće za model koji se prodaje po ceni od 1.000 dolara. Ova kamera deli senzor sa osnovnim iPhone 17, što je manji senzor u poređenju s Pro modelima. Video snimanje je ograničeno na 4K pri 60 fps, dok Pro modeli podržavaju veće frekvencije i dodatne funkcije kao što su ProRes i LiDAR, koji poboljšava autofokus i portret modu.
U pogledu telefoto mogućnosti, iPhone Air ima 48MP senzor s mogućnošću 2x optičkog zumiranja, što može biti nedovoljno u poređenju s konkurentnim modelima kao što je Samsung Galaxy S25 Edge, koji nudi bolje opcije za zumiranje. Takođe, nedostatak ultraširoke kamere je još jedan veliki minus, jer ova opcija omogućava jedinstvene perspektive i makro fotografije.
Što se tiče performansi, Apple tvrdi da iPhone Air koristi A19 Pro čip, ali razlike su minimalne u odnosu na standardni A19. GPU u Air-u ima 5 jezgara, dok Pro model ima 6, a u pitanju je isti NPU s 16 jezgara. Ovaj naziv „Pro“ može biti doveden u pitanje, s obzirom na sličnosti u performansama.
U vezi s povezivanjem, Air koristi USB-C 2.0, dok Pro modeli dolaze s USB 3.0, što omogućava brže prenose podataka. Ova razlika može značajno uticati na profesionalnu upotrebu, jer Air ne podržava snimanje ProRes videa na eksterni SSD.
Zvuk je još jedna oblast gde je napravljen kompromis. iPhone Air ima samo jedan zvučnik, što je ograničenje zbog tankog dizajna uređaja. Ovo može uticati na kvalitet zvuka, naročito u poređenju s drugim modelima koji nude stereo zvučnike.
Na kraju, Apple je odlučio da vrati bumper futrole, sada napravljene od ojačanog polikarbonata. Ovo sugeriše da, i pored upotrebe titanijuma, iPhone Air može biti ranjiviji na padove zbog svoje tankoće.
U zaključku, iPhone Air predstavlja značajan korak u dizajnu pametnih telefona, ali dolazi s brojnim kompromisima u pogledu performansi, kamere, i autonomije. Da li će korisnici biti spremni da plate cenu za ultra-tanki dizajn, ostaje da se vidi kada uređaj postane dostupan na tržištu.
