U Pančevu je danas zabeležen neobičan susret sa prirodom, kada su prolaznici naišli na zmiju koja je prečila put pored reke. Ovaj neobični događaj, zabeležen na fotografiji koja je objavljena na Instagram stranici „zdravopancevo“, upozorava sve šetače da budu oprezni, ali i da se ne brinu, jer je reč o neotrovnoj vrsti.
U objavi se naglašava da se radi o belouški (Natrix natrix), zmiji koja je čest stanovnik vlažnih i zelenih područja, poput obala Tamiša i Dunava. Iako može izgledati zastrašujuće, belouška nije opasna za ljude. „Ako je sretnete u prirodi, jednostavno je zaobiđite. Ona vas neće napasti, pa nemojte ni vi nju,“ savetuje se u objavi.
Belouška je poznata po svojoj korisnosti u prirodi, jer se hrani glodarima, ribama i žabama, čime pomaže u održavanju ravnoteže ekosistema. U opasnosti, ova zmija najčešće pokušava da pobegne ili se pravi mrtva, umesto da napadne. Aktivna je tokom dana, a njena ishrana se većinom sastoji od žaba, punoglavaca, mrmoljaca i sitnih riba. Retko se dešava da pojede sitne sisavce ili ptice, a često lovi i daždevnjake u potocima.
Belouška je veoma brza zmija i poznata je po svom plivačkom umeću, pri čemu može ostati pod vodom i do 30 minuta. Kada lovi, obično se prikrada svom plenu ili ga juri. Mladunci se hrane punoglavcima i beskičmenjacima, dok se u sezoni parenja mužjaci udvaraju ženama, često formirajući „klupko“ kada se više njih takmiči za istu partnerku. Kopulacija može trajati od dva do tri sata, a ženke polažu jaja nakon perioda inkubacije od 2 do 5 nedelja.
Jaja belouške polažu se na toplim i vlažnim mestima, kao što su rupe drugih životinja, ispod kamenja ili u deblima. Karakteristično je da belouška polaže jaja u kompostu, jer truljenje oslobađa toplotu koja pomaže razvoju mladunaca. Jaja su obmotana mekim omotom i često su međusobno slepljena. Inkubacija traje od 6 do 10 nedelja, a u narodu postoji verovanje da ova jaja imaju čudotvorne osobine, zbog čega ih nazivaju „petlova jaja“.
Belouška provodi zimski san od novembra do kraja marta ili početka aprila, a njen životni vek može dostići do 28 godina. Ovaj susret u Pančevu podseća nas na važnost očuvanja prirode i razumevanja životinjskog sveta koji nas okružuje, kao i na to da se često ne treba plašiti onoga što ne poznajemo. Umesto toga, treba biti svestan i poštovati sve vrste koje dele našu okolinu.
