Predsednica Narodne skupštine Srbije, Ana Brnabić, juče je na društvenoj mreži „Iks“ reagovala na komentar poslanika Zeleno-levog fronta, Radomira Lazovića. U svom odgovoru, Brnabić je izrazila sumnju u Lazovićevo razumevanje uloge Evropskog saveta, ističući da je važno da se razjasne osnovne informacije o tome šta ovaj savet predstavlja i kakve prioritete postavlja za Evropsku uniju. Ova izjava došla je u trenutku kada je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, boravio u Briselu na sastanku sa predsednikom Evropskog saveta, Antoniom Koštom.
Brnabić je u svom tvitu naglasila da bi „bilo lepo da neko Lazoviću objasni da Evropski savet definiše sveukupni politički pravac i prioritete EU“, što je dodatno naglasila rečima da se „ne maže na hleb“ i da Lazović nije relevantan za ovu temu. Ovaj sukob između Brnabićeve i Lazovića osvetljava šire političke razlike u Srbiji, posebno u kontekstu evropskih integracija.
Na konferenciji za novinare, Brnabić je izjavila da je u novom izveštaju Evropske komisije važno to što se, petu godinu zaredom, sve članice EU pozivaju da otvore klaster 3 u pregovorima sa Srbijom. Ovaj klaster se smatra ključnim za napredak Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji. U tom smislu, Brnabić je izjavila da je izveštaj putokaz za Srbiju kako bi ubrzala svoj put ka EU.
Šef delegacije Evropske unije u Srbiji, Andreas fon Bekerat, uručio je Brnabićevoj izveštaj o napretku Srbije u 2025. godini, koji je, prema njenim rečima, od suštinskog značaja za dalju saradnju i reforme unutar zemlje. Brnabić je izrazila zahvalnost ambasadoru Fon Bekeratu i njegovoj misiji što svakodnevno rade sa srpskim vlastima na ubrzanju potrebnih reformi.
Ona je naglasila da je cilj otvoriti klaster 3 do kraja godine, ističući da je važno da Srbija nastavi sa napretkom i reformama potrebnim za članstvo u EU. „Neposredni cilj je da do kraja godine otvorimo klaster tri, a nakon toga ćemo raditi na ozbiljnijem planu daljih reformi“, rekla je Brnabić.
Ova situacija ukazuje na to koliko je važno za Srbiju da ostane fokusirana na svoje evropske aspiracije, uprkos unutrašnjim političkim sukobima i kritikama koje dolaze iz opozicije. Brnabić je ponovila da je otvorenost ka EU prioritet, te da će srpska vlada nastaviti da radi na ispunjavanju obaveza koje proizilaze iz procesa integracije.
Analitičari smatraju da je ovaj sukob između vlade i opozicije, kao i reakcija Brnabićeve, odraz dubljih političkih tenzija unutar Srbije. Ovaj incident je samo jedan od mnogih koji pokazuju kompleksnost političke scene u zemlji, gde se sukobi između različitih političkih frakcija često javljaju u kontekstu evropskih integracija.
S obzirom na to da je Evropska unija i dalje ključni cilj srpske politike, važno je da se svi akteri, uključujući opoziciju, uključe u konstruktivan dijalog o ovom pitanju. Brnabićeva je u više navrata isticala da je jedinstvo u okviru evropskog puta važno za budućnost Srbije, te da se nada da će opozicija prepoznati značaj ovih procesa.
U svetlu svih ovih događaja, jasno je da će politička scena u Srbiji i dalje biti dinamična, a pitanja vezana za evropske integracije ostati u centru pažnje. Brnabićeva je pokazala odlučnost da nastavi sa reformama i da se bori za otvaranje klastera 3, dok istovremeno mora da se suočava sa kritikama i nesuglasicama unutar domaće političke arene.
