U SAD-u se upozorava na oprez, jer bi cene energenata mogle doživeti nepredvidljive i nagle promene, iako je evidentno da su cene nafte na američkom tržištu u poslednja dva meseca pale za 30 procenata. Prema ključnom američkom indeksu, cena sirove nafte je sada ispod 90 dolara po barelu, što čini mračne prognoze eksperata, koji su predviđali da će cena nafte preći 200 dolara po barelu, manje verovatnima.
Amerika trenutno uživa u povoljnim globalnim vesti, kao što su usporavanje kineske ekonomije i snižavanje kamatnih stopa u Kini, što ukazuje na smanjenje potražnje za energentima. Za razliku od Evropske unije, SAD je značajno manje zavisna od uvoza ruskog gasa i nafte, što je dovelo do pada cena benzina ispod 4 dolara po galonu. Ova cena je otprilike dvostruko niža nego u mnogim zemljama EU. Ove razlike postaju još drastičnije nakon invazije na Ukrajinu, s obzirom na to da je sredinom meseca cena energije u Evropi postavila nove rekorde, a pritisak energetske neizvesnosti preti da izazove recesiju na starom kontinentu.
Najveće probleme beležimo na nemačkom tržištu, gde su cene električne energije za narednu godinu dostigle 477,5 evra po megavat-satu, što je šest puta više nego prošle godine, a dvostruko više nego pre dva meseca. Tržišni analitičari predviđaju da će tokom zime doći do ozbiljnih problema sa snabdevanjem električnom energijom. Cene energije za dan unapred u Nemačkoj su takođe oborile rekorde, što se može pripisati talasima vrućine i suše, koji su doveli do povećane upotrebe klima uređaja.
Rast cena energije ima značajan uticaj na potrošačke cene u EU, što direktno pogađa standard građana i poslovne modele energetski intenzivnih preduzeća. Mnoge evropske zemlje pokušavaju da obezbede energetsku sigurnost i smanje troškove energije. Na primer, Francuska planira nacionalizaciju kompanije Electricite de France SA, koja upravlja nuklearnim elektranama, dok se u EU oseća nedostatak hidroenergetskih resursa i proizvodnje iz uglja. Amsterdamski indeks za gas udvostručio se od juna.
Nemačka je pod najvećim pritiscima, a vlasti su odlučile da deo troškova predele na domaćinstva. Očekuje se da će prosečan trošak za nemačka domaćinstva porasti za oko 290 evra godišnje, a ova promena stupa na snagu od oktobra. Nemački ministar privrede, Robert Habek, izjavio je da je novi namet posledica Putinovog rata protiv Ukrajine, koji je izazvao veštačku nestašicu.
Domaćinstva sa nižim prihodima dobiće kompenzaciju jer bi novi troškovi mogli biti preveliki izazov. Nemačke vlasti smatraju da je cilj novih nameta ne samo pokrivanje troškova, već i podsticanje smanjenja potrošnje kako bi se preživelo bez ruskog gasa. Analize sugerišu da će samac snositi dodatni godišnji trošak od 97 evra, dok će četvoročlano domaćinstvo plaćati 290 evra više.
U međuvremenu, američki analitičari procenjuju da bi cene nafte mogle nastaviti da padaju, posebno ako Iran postigne novi nuklearni sporazum. U tom slučaju, očekuje se dodatnih milion barela iranske nafte na tržištu. S druge strane, ključni rizici za SAD uključuju rast kamatnih stopa.
U situacijama kada cene nafte opadaju, kao što je to slučaj u SAD-u, može se očekivati smanjenje troškova za mnoge industrije i poljoprivrednike. Ova situacija stvara nadu među Amerikancima da će izbeći inflaciju koja je bila prisutna u prošlim decenijama, kada su visoke cene energenata otežale poslovanje. Kako se situacija razvija, jasno je da su energetski izazovi prepoznati i na obe strane Atlantika, ali sa različitim posledicama i pristupima.
