Brajanu Volšu (50) je u decembru prošle godine izrečena doživotna kazna zatvora bez prava na pomilovanje zbog ubistva njegove supruge Ane (39), rođene Beograđanke. Zločin se desio 1. januara 2023. godine u njihovom porodičnom domu u Kohasetu, u američkoj saveznoj državi Masačusets. Ove godine, Brajan očekuje preispitivanje svoje presude, jer prema zakonima Masačusetsa, sve osude za ubistvo prvog stepena automatski preispituje Vrhovni sud.
Brajanova odbrana može da se fokusira na jačinu dokaza koje je tužilaštvo iznelo o svesnom predumišljaju. Ako uspeju da dokažu da nije bilo namere za ubistvom, mogla bi se desiti prekvalifikacija zločina u ubistvo drugog stepena, što bi mu otvorilo mogućnost za eventualno puštanje na uslovnu slobodu nakon određenog broja godina provedenih u zatvoru. Međutim, pravnici smatraju da su šanse za ovakav ishod minimalne, s obzirom na to da je tokom suđenja prezentovan značajan broj dokaza, posebno digitalnih, koji ukazuju na odlučnost i planiranje zločina.
Brajanu je presuda izrečena nakon što je porota od 12 članova jednoglasno proglasila krivim za ubistvo prvog stepena. Tokom suđenja, utvrđeno je da je posle ubistva, Brajan isekao Anino telo, stavio ga u kese i bacio u nekoliko kontejnera. Tokom suđenja, prikazani su snimci na kojima se vidi kako kupuje alate i sredstva za čišćenje, kao i njegovi pretrage na internetu koje su uključivale upute o tome kako se rešiti ljudskog tela.
Sudija Dajana Frenijer je, uz doživotnu kaznu, izrekla i maksimalne kazne za još dva dela koja je Brajan počinio, a koja je priznao. Osuđen je na 20 godina zatvora zbog obmanjivanja policije, kada je Anin šef prijavio njen nestanak, i tri godine zbog nedozvoljenog uklanjanja tela. Obraćajući se Brajanu, sudija je njegov postupak nazvala „varvarskim“ i naglasila da su Anini prijatelji i porodica izgubili „njen topao, moćan i prijatan duh“. Takođe, sudija mu je poručila da će do kraja života nositi teret i krivicu svojih zločina.
Motiv za zločin, prema tvrdnjama tužilaštva, bila je Anina ljubavna veza sa Vilijamom Fastouom iz Vašingtona, kao i finansijski problemi u njihovom braku. Fastou je, svedočeći pred sudom, rekao da su on i Ana bili u vezi nekoliko meseci i da je ona planirala da suprugu prizna aferu. Brajan je, nekoliko dana pre suđenja, priznao da je lagao policiju i da je isekao Anino telo, ali je negirao da ju je ubio, tvrdeći da je ona iznenada umrla dok je legla da spava.
Njegov advokat je naveo da je Brajan isekao telo iz panike, strahujući da mu niko neće verovati da nije ubio svoju suprugu. Ova izjava dodatno komplikuje situaciju, jer su njegovi postupci nakon zločina ukazivali na svesno pokušavanje prikrivanja dela.
Ova tragična priča naglašava ozbiljnost porodičnog nasilja i složenost ljudskih odnosa, a slučaj Brajana Volša postavlja pitanja o pravdi i moralnoj odgovornosti. Kako se postupak nastavlja, tako se i porodica i prijatelji preminule Ane bore sa gubitkom, dok se pravosudni sistem suočava sa težinom presude koja će odrediti Brajanovu sudbinu u narednim godinama. Ovaj slučaj ostavlja snažan utisak na zajednicu i podseća na izazove sa kojima se suočavaju mnoge žrtve porodičnog nasilja u savremenom društvu.
