Ona je izjavila za Tanjug da priča oko NIS-a još nije završena pošto još nema potpisanog ugovora, ali da se nada da će se to dogoditi. Odgovarajući na pitanje kako će izgledati odlazak Rusa iz NIS-a i dolazak Mađara i ADNOK-a, rekla je da je to stvar tehničke prirode.
Menja se vlasnik, nije više Gaspromnjeft, već dolazi nova kompanija, zajednička kompanija koju su oni napravili, u čijoj je strukturi, koliko sam razumela ADNOK manjinski. Što se nas tiče, za nas je važno da je rusko vlasništvo prodato odnosno nadamo se da je tako jer se o tome još samo priča, a nismo videli da je nešto potpisano, rekla je Mihajlovićeva.
Dodala je da se nada da će se to dogoditi i da će Srbija imati drugog partnera. Srbija će imati drugog partnera koji više nije ruska strana, nego je MOL i ADNOK. Mnogo je važno da nema stajanja, da nafta dolazi, da rafinerija radi, da su benzinske pumpe snabdevene. Takođe i da Petrohemija radi, što se već dogodilo, istakla je Mihajlovićeva.
U kontekstu trenutne situacije u energetskom sektoru, najava promene vlasničke strukture u NIS-u dolazi u ključnom trenutku za Srbiju, koja se suočava s izazovima u snabdevanju energentima. Odlazak ruskih investitora i dolazak Mađara i ADNOK-a može imati značajne posledice na tržište i ekonomiju Srbije. Mihajlovićeva je naglasila da je važno da proces promene vlasništva bude što brži i efikasniji kako bi se obezbedila stabilnost snabdevanja.
Promena vlasništva u NIS-u deo je šireg trenda preispitivanja odnosa između Srbije i Rusije, kao i jačanja veza sa zapadnim partnerima. U tom smislu, dolazak MOL-a i ADNOK-a može se posmatrati kao korak ka diversifikaciji izvora energije i smanjenju zavisnosti od jednog partnera. S obzirom na trenutne globalne ekonomske i političke okolnosti, ovo bi moglo biti ključno za budućnost srpske energetike.
Mihajlovićeva je istakla da je važno da se ne gubi vreme i da se obezbede potrebni resursi za funkcionisanje rafinerija i snabdevanje tržišta. U tom kontekstu, proces tranzicije vlasništva mora biti praćen jasnim planovima i strategijama kako bi se minimizovale potencijalne poteškoće.
Osim toga, dolazak novih investitora može doneti i nove tehnologije, inovacije i bolju praksu, što bi moglo biti korisno za modernizaciju industrije u Srbiji. U svetlu globalnih trendova prema održivoj energiji, ovo može otvoriti vrata za nove projekte i inicijative koje će doprineti održivom razvoju.
U međuvremenu, Er Srbija je najavila smanjenje cena karata za sve svoje destinacije u okviru promotivnog perioda za celu 2026. godinu. Ova odluka dolazi u trenutku kada je potražnja za putovanjima porasla, a avio-kompanije se takmiče za pažnju putnika. Smanjenje cena karata može privući veći broj putnika, što bi moglo biti od koristi za ekonomiju, posebno u turističkom sektoru.
Promotivne cene će omogućiti građanima Srbije da lakše putuju i istražuju nove destinacije, što može doprineti jačanju turističke industrije. Očekuje se da će ovaj potez pozitivno uticati na poslovanje Er Srbije, kao i na druge sektore povezane s turizmom.
U zaključku, trenutni događaji u vezi s NIS-om i Er Srbijom ukazuju na dinamične promene u srpskoj ekonomiji i energetskom sektoru. Dok se Srbija suočava s izazovima, nove prilike se otvaraju, a prilagođavanje novim okolnostima postaje ključno za budući razvoj.
